Foto: Pxfule
Možete moliti, preklinjati, navijati, bodriti, siliti, vikati, pretiti, ali verovatno nećete pobediti. Oni će ili plakati i bacati tanjirić s hranom ili će kopkati po njemu i s gađenjem posmatrati taj grozan grašak, salatu ili komadiće mesa. Pojesti neće, to je sigurno. I to je razlog zašto neće upaliti vaš trud i nerviranje. Bolje je smiriti se, dalje nuditi detetu sve što ste skuvali i strpljivo čekati taj trenutak kad će samostalno odlučiti probati taj grozomorni grašak…
Šta sve vaše izbirljivo dete misli za porodičnim stolom:
“Pribor za jelo mi je pretežak za držanje.” Ako su kašika ili viljuška prevelike za držanje, dete se čak ni neće potruditi da se samo uhvati u koštac s hranom. Pružite mu privlačan pribor za decu, toliko malen da ga dete može bez problema držati.
“Stolica mi nije udobna.” Baš kao što vi volite biti dobro pozicionirani kada jedete, vaše dete takođe želi udobno da sedi. Dete treba sediti na odgovarajućoj visini i da mu je hrana u tanjiriću lako dostupna.
“O, koliko hrane na tanjiru”. Stavite li na detetov tanjir previše hrane mogli biste ugasiti njegov apetit. Bolje je dati malu količinu na velikom tanjiru.
“Bojim se da ću se opeći.” Ako se jelo još dimi, dete će već znati da je jelo opasno vruće i da ga ne treba jesti.
“Ne sviđa mi se ukus.” Dajte prednost manje začinjenoj hrani.
“Gadi mi se.” Hrana koja je previše suva ili previše lepljiva, može se zalepiti detetu za nepce i izazvati povraćanje. Pripazite i na teksturu i izgled.
“Ovo je zeleno. To neću jesti?” Deca imaju instinkt da zelene stvari mogu biti opasne po zdravlje ako se pojedu ili čak otrovne pa ih nikako neće pojesti.
Odbijanje hrane je, uz jasne rečenice ”To je moje!”, znak da je vaše dete počelo otkrivati svoje “ja” i taj divan osećaj da može kontrolisati deo svog života. Hrana je svakako odlično područje za vežbanje tog novog osećaja i upućivanje poruke:”Nisi mi šef! Ja sam sam svoj šef!”
Imajte na umu da zato vaša reakcija na detetovo brljanje po tanjiru može stvari dodatno pogoršati. Dete će brzo shvatiti da mu se više posvećujete kad se igra s hranom i zaključiti da tako može manipulisati vama da bi dobilo vašu pažnju. Što više i burnije vi reagujete, to ćete više podsticati takvo neželjeno ponašanje. Zato samo opušteno. Nemojte niti pregovarati i ucenjivati: “Samo još jedan zalogaj za…”, ili “Posle večere ćeš dobiti dezert”. Radije recite nešto tipa: “Grašak imamo danas za večeru. Ne moraš ga pojesti, ali drugog jela nemamo umesto toga.” I toga se zatim čvrsto držite.
Pokušajte za promenu sami sesti za sto, jesti svoj obrok s uživanjem, opušteno razgovarati s detetom i time mu pokazivati kako trenuci porodičnih obroka mogu biti ugodni, a hrana razlog za zajedničko uživanje.
Izvor: Roditelji
Komentari 0