Foto: Freepik
Kada dete počne da se odvikava od pelena i privikavanje na nošu, prođe dosta vremena pre nego što dovoljno dugo može da izdrži kada mu se pripiški. Mala deca unose puno tečnosti, imaju čestu potrebu za toaletom. Većina roditelja nema izbora sem da kada se nađu u parku, prirodi, tamo gde nema javnih toaleta ili im nisu dostupni, moraju da se snađu. Nema mame ili tate koji nisu u tim situacijama iskoristili neki zgodan žbun. Jedna mama je prenela svoje iskustvo sa ovakvim „nezgodama“ i kako se u Americi gleda na to, za razliku od Nemačke odakle je.
„Moja ćerka od tri i po godine i ja smo nedavno bili u javnom parku u našem rodnom gradu Dalasu.
„Mama“, rekla je. „Piški mi se.“
Ispred javnog toaleta je čekao ogroman red ljudi. „Moram da idem“, rekla je. Onda je počela da cupka u mestu. Mislila sam da će se upiškiti, pa sam je samo podigla i uzela. Onda sam otrčala do obližnjeg žbuna kako bi ona mogla da radi svoje iza njega. Nije velika stvar u našoj porodici kada naša ćerka treba da piški napolju. Događalo se mnogo puta na početku privikavanja na nošu. Ali čak i sada, uprkos tome što je naučila da ide pre nego što izađemo iz kuće, ne može da izdrži sve vreme. Nisam jedina. Razgovaram sa svojim prijateljicama mamama, i oni misle na isti način. Rekle su da često nemate izbora osim da vaše dete piški napolju kada ih pritera.“
Uvek smo diskretni
“Svi voze u Teksasu. Morali smo da se zaustavimo pored puta tokom putovanja koje je udaljeno između 30 minuta i sat vremena od kuće, kada joj se pripiškilo. Biti devojčica je teže nego biti dečak po ovom pitanju, kada treba na brzinu da se koristi kupatilo. Dečaci mogu da piške stojeći i niko to ne primeti. Uvek smo diskretne, ali uradićemo brzi čučanj u hitnim slučajevima i ne možemo da koristimo putnu nošu u zadnjem delu našeg auta. Mislim da se nikada nije desilo da nas je neko video. A da jesu, to bi bila druga majka koja bi se prijateljski osmehnula. „I nama se dešava“, pomislila bi.
Nedavno sam bila šokirana kada sam pročitala o ženi koja je dobila kaznu u parku u Njujorku jer je njen četvorogodišnji sin morao da piški napolju. Mama je bila posramljena. Učinilo mi se smešnim. Javni toalet je bilo zatvoren, tako da nisu imali izbora. Pod istim okolnostima, uradila bih potpuno istu stvar. Mnogo je bolje nego da se dete pokvasi. Drugačije je ako se to radi na sredini trotoara ili tačno u centru otvorenog prostora. Ima smisla pomeriti se u stranu i piškiti na način koji je pažljiv prema drugima.“
Zemlje kao što je Nemačka mogu biti više naklonjene deci od SAD
Generalno, u Nemačkoj — gde sam rođena i odrastala — izgleda da ljudi ne trepću okom kada dete mora da piški napolju. Na to se gleda kao na neophodnost kada ste u javnosti. Takođe sam otkrila da u Nemačkoj postoji mnogo više toaleta u parkovima i na igralištima u poređenju sa mestom gde sada živim u SAD-u. Roditeljstvo je dovoljno teško bez potrebe da tražite kupatilo za svoje dete. Trebalo bi da ima više toaleta za njih, posebno u prepunim gradovima. Volela bih da ima više milosti prema roditeljima i prihvatanja potreba dece.”
Komentari 0