Foto> Pixabay
Dovoljno je da pogledamo profile tinejdžerki na društvenim mrežama i odmah shvatimo šta ističu kao svoje kvalitete i najvažnije atribute. Pre svega, posmatraču neće biti jasno koliko zapravo imaju godina.
Rezultati jednog istraživanja sprovedenog pre deset godina prilično su uzdrmali psihološku javnost, napominje gošća Jutarnjeg programa, psihološkinja Irena Korićanac. Oni su pokazali da devojčice već sa četiri godine imaju svest o svojoj telesnoj shemi, odnosno, obliku svog tela, i većina doživljava sebe kao punije i deblje, što one realno nisu i izjavljuju da bi volele da budu mršavije.
Šta je samopouzdanje
Samopouzdanje je osnovna slika koju imamo o sebi koja se zasniva na tome da cenimo sopstvene vrednosti, sopstvene kvalitete i sopstvena znanja, nevezano za fizički izgled i da imamo osećaj da smo voljeni i prihvaćeni od svog okruženja.
Ne treba očekivati od deteta da uvek ima samopouzdanje, kao ni od odrasle osobe. Svi smo povremeno nesigurni. Važno je da roditelj u tom trenutku podrži dete.
„To je jako rano. To nismo očekivali jer se nekada to pojavljivalo mnogo kasnije i nije bilo primarno kako dete izgleda, već su neke druge karakteristike ipak stavljane u prvi plan“, naglašava psihološkinja.
Uočeno je da devojčicama sve više smetaju i najmanji problemi na licu, telu. Gotovo pod mikroskopom posmatraju svoje telo i očekuju neko savršenstvo koje vide u medijima, a pre svega na društvenim mrežama, gde se pak, vrlo koriste razni filteri, fotošop i slični programi.
Pored toga, imaju uzore u javnim ličnostima gde se neprekidno postavljaju neki standardi ne samo devojčicama, već i njihovim majkama, i to standard koji su nedostižni za prosečnu ženu.
Kako devojčicama objasniti da to što vide na slikama nije realnost?
„Izuzetno je važno kako roditelji – mame, tetke, bake doživljavaju sebe i sopstveno telo, a isto tako nije zanemarljivo ni to kako tate ili braća komentarišu druge ženske osobe. Izuzetno je važno i kako komentarišu svoje dete i drugu decu. Bitno je da ne upoređuju negativno svoje dete sa drugom decom“, ističe Korićanac.
Roditelji najčešće prave dve greške. Jedna je da precenjuju sposobnosti deteta i time se razvija i narcizam i neka nerealna slika o sebi. Sa druge strane su roditelji koji umanjuju vrednost deteta i ne objašnjavaju mu realno kakvo je ono zapravo.
„Ako kažete ‘tvoja drugarica lepo crta, ali ti umeš da napraviš špagu’, na primer, tako im stavljate do znanja da smo svi različiti i da imamo neke svoje veštine i svoja znanja koja nas odvajaju i ono shvata da je po nečemu specijalno i posebno i da će nekoko time uspeti čak i neke svoje nedostatke da nadoknadi u životu“, savetuje gošća Jutarnjeg programa.
Poznato je da deca znaju da budu naročito surova zato je važno da nastavnici, vaspitači, učitelji postave kriterijume vrednosti u kojima se toleriše nasilje tog tipa, jer to u stvari i jeste vršnjačko nasilje.
Da li šminka pomaže ili odmaže?
Tinejdžerke se javljaju kozmetičarima u želji da isprave neke nedostatke. Kako naglašava kozmetolog Snežana Makuljević, uglavnom se javljaju kada imaju problem na licu, pre svega upalni procesi i akne.
„Dobro je kada se obrate stručnoj osobi, bilo kozmetičaru, kozmetologu ili dermatologu. Najveća greška je da tinejdžerka krene sama da rešava problem – kupovinom neadekvatnih preparata. Često kupuju ono što koristi drugarica i tako dovode sebe u još gore stanje. Jako je bitno da čim se pojavi problem potraže pomoć stručne osobe“, napominje Makuljevićeva.
Dve najvažnije stvari pri kupovini šminke
– da nije komedogena, to jest, da ne zatvara pore jer tako nastaju akne i– da je hipoalergena
Akne se sve ranije pojavljuju kao problem kod devojčica. One ranije ulaze u pubertet, ciklus kreće ranije, a samim tim i hormonski disbalans koji se dešava u telu devojčice kreće ranije, a samim tim i ranije dolazi do pojava akni, koje su povezane i sa hormonskim disbalansom i sa načinom ishrane.
„Akne značajno utiču na samopouzdanje devojčica zato one pokušavaju šminkom da prikriju te probleme, a to ne pomaže. Problem je i što se povlače, osećaju se nesigurno u društvu, bivaju maltretirane od strane vršnjaka, tako da, sve u svemu, roditelji moraju da odigraju veliku ulogu i da ih u pravo vreme odvedu kod specijaliste“, naglašava kozmetolog.
Najčešća zabluda roditelja je da će problemi proći, a neće proći sami od sebe, dodaje kozmetolog. Ako i prođe, taj period dok se hormoni ne srede, a to traje par godina, pitanje je kako će dete to preživeti.
Istraživanja su pokazala da devojčice još u osnovnoj školi počinju da se šminkaju. Pitanje koje se postavlja je šta je primerena šminka. Sjaj ili labelo za usta, malo maskare i korektor da se prikriju manji nedostaci, je prihvatljivo, ali sve preko toga bi bilo preterano.
Gostovanje Irene Korićanac i Snežane Makuljević u Jutarnjem programu
Komentari 0