Dijabetes kod dece

• Koje su zamke insulinske terapije

Postoje dva glavna potencijalna problema insulinoterapije.

Prva je nedovoljno davanje leka (subdoziranje) i tada je nivo šećera u krvi skoro stalno povišen, pa je rizik od akutnih i hroničnih komplikacija dijabetesa veliki. Ovo se obično dešava kada nema čestih merenja vrednosti šećera u krvi, pa se i doza leka ne može adekvatno korigovati. Ima dece koja prosto ne mogu bez slatkiša, pa dolazi do skoka šećera u krvi koje nije praćeno potrebnim povećanjem doze insulina.
Drugi problem je prevelika doza insulina koja dovodi do opasne kopmlikacije – naglog pada šećera u krvi (koji se stručno naziva hipoglikemija). Ona se obično dešava kada deca ne jedu dovoljno ili kada je jednostavno doza insulina prevelika. Prvi znaci hipoglikemije su podrhtavanje, nemir, osećaj gladi, a ako se nešto ne preduzme dete postane pospano, obliveno hladnim znojem, a sa daljim padom šećera dete moše „upasti“ u hipoglikemijsku komu. Zato je važno prepoznati ove znake kod dece, pa izmeriti šećer. Ako je nizak treba odmah dati zaslađeni čaj, ili neki drugi slatki napitak, a potom i lep obrok.
Veoma retko se dešavaju alergijske reakcije na insulin, naročito kada se koriste humani (čisti) insulini, a još ređe komplikacije na mestu uboda (treba paziti da se insulin daje sterilnim iglama, ili odgovarajućim aplikatorima).

• Kako dete sa dijabetesom treba da se hrani

Savremena terapija insulinom obavezno ide uz pravilnu ishranu. Ne kažemo dijetu, već pravilnu ishranu jer deca treba da vode normalan život i lepo da jedu uz određena ograničenja. Treba izbegavati jela i pića sa velikom količinom šećera (koncetrovani šećer). To su pre svega slatkiši i gazirani negazirani i napici koja sadrže šećer. Na primer jedna čaša soka od dva decilitra (koji se sladi šećerom prilikom proizvodnje) ima oko dve pune supene kašike šećera!

Ipak, detaljna uputstva za ishranu dece dijabetičara daju nutricionisti, a postoje i veoma korisne brošure, koje pomažu roditeljima da lepo i zdravo hrane dete koje ima šećernu bolest.

• Ima li šanse za potpuno izlečenje

Nažalost, proces uništenja ćelija koje stvaraju insulin je nepovratan. Dakle, nema načina da se šteta popravi. Zato, kao što smo već istakli, nema druge nego da deca dobijaju insulin kao nadoknadu onoga čega više nema u organizmu.

Ogroman broj stručnjaka radi na pronalaženju definitivnog leka za dijabetes melitus tip I (insulin-zavisni dijabetes). Ogoman trud, ali i novac se ulaže u pronalaženje načina da se izbegne „bockanje“ i davanje insulina. Za sada nema sigurnih i proverenih alternativa insulinskoj terapiji, ali postoje dobri izgledi da će se u narednoj deceniji desi radikalni pomak unapred. Zato ne treba klonuti duhom već se uhvatiti u koštac sa bolešću za koju, na kraju krajeva ipak postoji lek.