„Dnevnik sa raspusta“ – sredstvo za mučenje đaka, ili to ipak ima nekog smisla?

Život je ono što nam se dešava dok smo zauzeti planovima – Džon Lenon

JUN: Konačno, škola se završila.
JUL: Ovo sam čekala.
AVGUST: Uf, još malo, pa škola.
SEPTEMBAR: Kao da raspusta nije ni bilo!

Danas si srećan jer imaš dva ipo meseca bez škole, sutra počinješ da se navikavaš, prekosutra se totalno navikneš, pa se setiš da je avgust i nakosutra je stvarno septembar i ti si u školi… – Melita Fazlijević, 8/2

Poslednji čas u polugodištu. Domaći zadatak: „Deco, za domaći uzmite jednu sveščicu i pišite dnevnik, da vam ne bude dosadno“. Prvi čas u drugom polugodištu. Nastavna jedinica – Govorna vežba: „Kako sam se proveo/la na raspustu“ ili „Nezaboravni doživljaj sa raspusta“. I tako, manje – više poslednjih 50 godina. Nikakva motivacija, promena ugla, korišćenje forme za neki inovativniji sadržaj, korelacije… Na kraju niko više ne sluša o zimovanjima, sankanjima bez snega i o jelovniku za Badnje veče i Božić. Dnevnik se vodi samo kao popuna onog elektronskog kataloga, evoluiranog i spremnog za evaluaciju. Dnevnik je najbolji način da budemo svesni sebe, vremena i okruženja. Bez velikih laži na koje nas to okruženje primorava, pa „doterujemo“ naše živote, stvarajući idealne porodice koje se nikada ne posvađaju oko upotrebe toaleta, sve nalik jedna na drugu kao iz reklama za margarin. Ili već dobro poznat slučaj kada se učenik javi da kaže kako on nije ništa napisao, jer nigde nije putovao. A kakav dnevnik zaista može da bude?

„Dnevnik sitnica, boja i emocija“. Izaberite 10 za vas zanimljivih dana. Za svaki pronađite neku sitnicu koja se može zalepiti na papir – etiketu, ulaznicu, komadić razbijenog ukrasa, parče crvenog nosa iz „Ulice otvorenog srca“, gumicu sa tegle turšije, žvaku koju ste držali u ustima dok tri puta nije izgubila ukus… ili napravite mrlju, ostavite trag olovke, crtež… Povežite predmet sa događajem, dajte mu boju i prenesite emociju. Prilikom čitanja dnevnika može se ići „ukršteno“: „Ko sve ima plavi dan? Kako je on izgledao?“ Ili: „Božić je bio zlatan. Možda je nekome bio zelen, ili žut“.

„Uništi dnevnik 2“. Napravite svoju verziju hit – knjige tako što ćete na desetak strana zabeležiti svoje igre za ubijanje dosade, igre reči, oživljena mesta na kojima ste bili. Za početak, mogu se nasumično podeliti i fotokopirane strane postojeće knjige.

Blog, foto – dnevnik, strip… „10 dana koji su promenili raspust“. Neobični kadrovi za pamćenje. U vreme kada svako ima mobilni telefon sa internetom i dobrom kamerom – ništa jednostavnije. U vreme kada je „bloger / blogerka“ svakako mnogo zanimljivije „zanimanje“ od prastarog „letopisca“. Zamislite strip u desetak kadrova u kome ste vi glavni junak. Postoje autori koji su u pravilnim intervalima beležili sve svoje aktivnosti tako što bi napravili fotografiju na svakih 6 sati (ili 8, kao antibiotik), bez obzira na to da li su u tom trenutku imali pogled na zvezde, vrhove Alpa, ili samo na stolnjak sa mrvicama i poluosvetljen hodnik.

„Dnevnik raspusta kao…“ … TV vodič, zbirka perja, turistički vodič, mapa, kolekcija klikera, školjki, herbarijum, društvena igra… Dovedite u vezu dane raspusta po sličnosti (poređenjem, metaforom, alegorijom) sa nazivima filmova, emisijama, vrstama drveća, bojama i veličinama klikera, poljima sa zadacima u društvenoj igri… Zahtevnije, ali izazovno.

„Raspust je bio kao… (dnevnik poređenja)“ Umesto objašnjenja, pesma učenice:

ZIMSKI RASPUST

Bio je lep i dobar kao Jelena.
Dosadan kao grip,
sladak kao trpeza,
kratak i mokar kao februar.

Bio je opušten i zanimljiv kao Miloš,
smešan i hladan kao Sneško Belić,
glamurozan i dug kao dodela Oskara.

Uzbudljiv i ekstreman kao skijanje,
interensantan i razigran kao rođendanske zabave.
Snežan i fantastičan kao oluja,
ali i minusni kao zamrzivač.

Raspust je bio lep i iznenađujuć kao pokloni,
neuobičajen i lud kao knjiga,
i zbunjen kao ova pesma.

Dejana Divjak, 8/2

Ovo je samo deo mogućih pristupa jednoj veoma staroj književnoj vrsti. Čuvajte dnevnike iz škole, ma koliko u godinama koje slede budete u iskušenju da ih bacite. Jedan od mobilnim telefonom nagrađenih dnevnika na nedavnom konkursu „Lagune“ bio je u vlasništvu učenice iz škole u kojoj radim kao bibliotekar i završio je u staroj hartiji, ali je spasen i poslat na konkurs. Da, čitao sam dnevnik. I da, možda to baš i nije u redu, ali sećanja teško nestaju. Čak i kada ih bacite.