Foto: Tobiasmik
Međutim, igračke same po sebi nisu igra. One dobijaju smisao u interakciji sa roditeljima, drugom decom ili prijateljima
Igračka za decu, pre svega mora da odgovara uzrastu deteta ili da je korak ispred njegovih razvojnih mogućnosti.
Od rodjenja do prve godine života, važno je da igračke budu pre svega bezbedne s obzirom na to da dete od rodjenja upoznaje spoljni svet vizuelo, dodirom ili griženjem, što znači da bebe prvo gledaju, zatim opipavaju i stavljaju u usta predmete iz svoje okoline. Zato igračka ne sme biti iz delova, mora imati zaobljene ivice, bez vezica koje bi mogle da se obmotaju oko tela. Ukoliko je od materijala (pliša) ne bi trebalo da se linja niti da ima delove koji bi se mogli iščupati. Moraju biti perive zbog održavanja higijene.
Strah od buke je jedan od urodjenih strahova kod dece. Zato bi trebalo voditi računa da igračka ispušta nezan, umirujući zvuk.
Plišane, lagane igračke živopisnih boja su od posebnog psihološkog značaja, jer su tople i meke, što dete umiruje jer podseća na kožu majke. Najčešće plišane igračke imaju funkciju tzv. prelaznog objekta, jer pružaju sigurnost i ublažavaju strahovanje, naročito pred spavanje, pa dobijaju poseban značaj tokom odrastanja (deca sa njima spavaju, kasnije ih nose na putovanja itd.)
Pokretne igračke, koje se uglavnom stavljaju na krevetac iznad bebine glave, vezuju pažnju pokretom, bojama i nežnom muzikom, tako da deluju umirujuće i uspavljujuće. Pored toga time se vežbaju i okulomotorni mišići, kao i mišići ruku i prstiju, jer beba želi da ih dohvati.
Pri kupovini igračke treba obratiti pažnju na znakove upozorenja na pakovanju, uzrast, uputstva za korišćenje kao i materijale i boje od kojih je napravljena.
Posle prvog rodjendana do 3-4 godine, stupaju na scenu složenije igračke, jer dete hoda, istažuje svet oko sebe vrlo aktivno, shvata uzročno-posledične veze, razvija logičko misljenje i verbalnu komunikaciju.
Na ovom uzrastu dobrodošle su igračke koje se vuku i guraju (kamioni, automobili), kockice, likovi životinja. Ukoliko proizvode zvuk, on ne bi smeo biti neprijatan i rezak, jer može izazvati strah kod deteta.
Najednostavnija, a uvek dobra igračka svih generacija je stalak sa obručima (dete, a mogu i odrasli, se igra sa manjim i vecim šarenim kolutovima i slaže ih na stalak) koji podstiče učenje i imenovanje boja i oblika, uvidjanje relacija medju delovima – manje veće, ispod – iznad, kao i koordinaciju pokreta sa predvidjanjem efekta. Vrlo jednostavno, a efikasno.
Pošto mališani na ovom uzrastu vole da eksperimentišu, interesantne su slagalice, šarene kocke koje podstiču maštu, kao i tzv. edukativne igračke (tipa umetaljki, kućica sa vratancima koja se otvaraju ključem i ubacuju geometrijski oblici…)) koje stimulišu psihomotorni razvoj i koordinaciju pokreta, logičko rasuđivanje, pamćenje i zaključivanje. Takodje su dobre igre memorije, koje se mogu igrati i u društvu, jednostavnije puzzle, životinje, farme… Dečaci vole da se igraju autićima, pa su od značaja perionice, garaže, imitacija ulica na podlozi sa obelezenim pešačkim prelazima i saobraćajnim znacima, što je veoma korisno u savladavanju osnovnih informacija o ponašanju u saobraćaju.
Neizbežni rekviziti su lopte, lutke i telefoni kao omiljeniji prijatelji mališana.
Od posebnog značaja su „kao da“ ili simbolicke igre , tj. igre koje oponašaju svet odraslih i njihovih zanimanja („kuhinja“, „alat“, „šminka“, „lekar“, „vatrogasac“…). Zašto su one važne? Način na koji se dete igra može biti pokazatelj njegovog emocionalnog i psihickog stanja, kao i eventulanih konflikata, tako da nam pažljiva opservacija i analiza igre može biti nezamenljivo i jedino dijagnostičko i terapijsko sredstvo eventualnih problema i poremećaja.
Uzrast od 4-5 godine do polaska u školu obiluje socijalnim interakcijama i recipročnim, komunikativnim igrama. Mališani već uveliko imaju razvijenu mrežu druženja sa vršnjacima, puni su energije i maštovitosti, spremni da zamišljaju različite predele, situacije i dogadjaje. Upravo su zbog toga važne igračke koje traže akciju (tricikl, bicikl, roleri, obruči, a naročito nezamenljive lopte), kao i pribor za crtanje makaze, plastelin, kolaž papir) koji podstiče kreativnost, maštu i smisao za estetiku.
Igre sa pravilima zauzimaju značajno mesto u predškolskom peridu jer uče decu čekanju na red, razvijanju strategije, koncentracije i sposobnosti predvidjanja ( tipa „Ne ljuti se čoveće“, „Domine“ šah…). Mališani stiču saznanje da su u životu bitna pravila i kako se nositi sa uspehom i neuspehom.
Dakle, najvažnije je da igračka bude prilagodjena uzrastu mališana, da podstiče psihofizički razvoj, maštu, kreativost, spretnost, logičko rasudjivanje, orjentaciju.
I ne zaboravite, birajte igračku prema potrebama deteta a ne sopstvenim željama. Svaka igračka nosi neku poruku. A ukoliko je poklanjate, dajete i deo sebe!
Komentari 0