Mnogi mališani danas rastu pod staklenim zvonom, ali istina je da deca koja nisu imala tako lepo, zaštićeno detinjstvo mogu biti u prednosti kad odrastu. Teški uslovi u ranom dobu doprinose razvoju različitih sposobnosti koje će pomoći osobi da se nosi sa stresnim okruženjem. Ovaj evolutivni odgovor omogućava pojedincu da zrelije reaguje na nedaće i razvije veštine koje će mu osigurati da lakše savlada teškoće.
Tim istraživača predvođen naučnicima sa Univerziteta u Juti analizirao je studije o ljudima koji su preživeli neku vrstu traume. Zanimalo ih je kako je trauma uticala na njihov način razmišljanja. Zaključili su da su ispitanici imali dobro pamćenje što se objašnjava potrebom da izbegnu sličan scenario u budućnosti.
Na primer, deca koja imaju prestroge i verbalno agresivne roditelje su razvila veštinu prepoznavanja emocija. Oni koji su živeli u oskudici su se brže osamostaljivali i lakše prilagođavali promenama u životu i na poslu. Teško detinjstvo utiče i na to da se sve stvari sagledaju realnije. Istraživači su naglasili da im nije namera da promovišu stres ili odrastanje u siromaštvu, već da ukažu na predrasude u društvu. Ovo je prvi naučni rad koji analizira pozitivne aspekte teškog detinjstva jer su se stručnjaci do sada bavili isključivo negativnim posledicama trauma u mladim danima.
Ovo istraživanje potvrđuje i reči naših starih koji su govorili da su u ratnim strahotama, bolestima, siromaštvu i gvozdenoj disciplini izrasli u dobre, sposobne i čestite ljude.
Komentari 0