Zatvaranje vrtića i škola, zbog epidemije kovida 19, bila je dobra mera: sprečeno je širenje korone, a istovremeno je smanjen i broj sezonskih infekcija i prehlada među decom. Još su, međutim, podeljena mišljenja da li je za imunitet bilo bolje „preskočiti“ ili preležati virus. Ta dilema će, bar donekle, najverovatnije biti rešena na jesen, po povratku dece u socijalno okruženje, kada se očekuje i novi talas epidemije. Infekcija je, međutim, krajnje nepredvidiva i umnogome nejasna, pa je teško reći kako će se virus u narednim mesecima ponašati, kaže u intervjuu za „Novosti“ Nedeljko Radlović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Pedijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva.
Profesor Radlović navodi da virusne infekcije u manjem i većem stepenu, ostavljaju virus-specifični imunitet, ali da se ne može steći potpuna otpornost, jer postoji veliki broj različitih virusa koji s vremenom menjaju antigena svojstva.
– Kovid 19 je izuzetno zarazna infekcija – kaže profesor Radlović. – Na sreću, bar prema dosadašnjem iskustvu, u dečjoj populaciji prolazi asimptomatski, ili sa blagim tegobama. Nadamo se da će rizik od zaraze opasti i da će preduzete mere potisnuti virus u narednom periodu.
Da li je u prvom naletu epidemije bilo važnije izolovati decu, nego što će to biti u sledećem?
– Da su deca išla u kolektiv, pandemija bi izmakla kontroli i zdravstveni sistem učinila nemoćnim. Neke zemlje su imale liberalan stav, i vidimo kako su prošle. Ipak, pitanje virulentnosti, odnosno agresivnosti virusa, ostaje otvoreno. To je generalna pojava kod bakterija, kada se van živog organizma preseljavaju sa jedne podloge na drugu, i možda bi se mogla odnositi i na neke viruse.
Kolika je opasnost da u sledećem talasu deca koja nisu preležala infekciju šire virus, donoseći ga iz kolektiva u porodice?
– To je realno moguće, ali opet, očekuje se da neće biti u onom stepenu u kakvom bi bilo pre primene aktuelnih mera.
Čime mogu da se objasne dosadašnja saznanja da su deca otpornija na kovid 19 i da imaju blage simptome i ako obole?
– Ima mnogo informacija da je tako. Najverovatnije objašnjenje bi bilo da je mladi organizam vitalniji i biološki potentniji.
Koje se još infekcije po pravilu lakše podnose u dečjem dobu?
– Ima više takvih primera. Osim aktuelnog kovida 19, to su takođe i varičela i mnoge druge infekcije.
Mogu li virusi i infekcije zaista da se izbegnu ukoliko dete ne ide u kolektiv?
– Dete tokom prve dve, tri godine teži porodičnom okruženju, a potom i širem dečjem kolektivu, koji se ne može izbeći. Zbog toga su pojedine infekcije svakako neizbežne. Nakon što se preleže, zavisno od vrste, dete može da stekne imunitet. Ako ih ne preleži u ranijem detinjstvu, one ga mogu „sačekati“ kasnije.
Od čega zavisi koliko će dete biti otporno na različite infekcije kada se vrati u kolektiv?
– Genski polimorfizam nas čini različitim. Reč je o genetski determinisanoj različitosti osobina, kao što je boja kose, očiju. Isti je slučaj sa imunitetom, koji je kod nekoga prirodno bolji, a kod nekoga slabiji. Ali, čak i dobar genetski nasleđen imunitet može da padne u slučajevima anemije, nedostatka vitamina D, teških infekcija i drugih zdravstvenih problema.
Hoce li testirati decu za polazak u vrtic,meni dete polazi prvi put.?
Pre polaska u vrtić neophodan je pregled pedijatra.
Ako mislite na test na Coronu, rutinski se ne radi.
Molimo Vas da za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA – https://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra