Da li ćemo da obolimo ili da dočekamo starost relativno zdravi, u velikoj meri zavisi od genetike. Studije su pokazale da na propadanje koronarne arterije geni procentualno utiču od 20 do 65 odsto. Ili da će, ako jedan jednojajčani blizanac boluje od dijabetesa, ovu bolest imati i drugi blizanac. Geni utiču i na oblikovanje imuniteta.
Ali neki drugi ljudi imaju urođeni problem sa imunitetom.
– Da. Imunitet delimo na urođeni i stečeni, pri čemu genetika uzima učešće najviše u oblikovanju urođene imunosti. Kada je genetski materijal odgovoran za slab imunitet, najčešće je reč o životno ugrožavajućem stanju. Takva deca, koja se jednostavno rode sa potpunim izostankom imunskog odgovora, zbog mutacija u određenim genima prinuđena su da žive u potpunoj izolaciji, u sterilnim uslovima.
Koliko genetika utiče na to da li smo podložni infekcijama, recimo, virusu influence?
– Razlike u odgovoru na sezonski grip najviše zavise od toga kojim sojevima virusa smo u toku života bili izloženi, dakle od stečenog, a ne urođenog imuniteta. U zavisnosti od prethodne izloženosti virusima, i trenutnog zdravstvenog stanja, neki ljudi lakše a neki teže prebrode tegobe sezonskog gripa. Naučne studije koje su se bavile procenom u kojoj meri razlike u imunološkim parametrima mogu biti objašnjene genetičkim razlikama pokazale su da genetičke razlike među ljudima malo doprinose velikoj raznolikosti u imunskom odgovoru na virusne i bakterijske infekcije.
Šta to praktično znači?
– Za objašnjenje najbolje možemo da iskoristimo primer jednojajčanih blizanaca koji su genetički identični. Ako je jedan blizanac nekada bio zaražen nekim virusom a drugi nije, kod ta dva blizanca se uočavaju velike razlike u imunitetu. Zaraženi blizanac sada ima bolji stečeni imunitet od blizanca koji nije bio inficiran.
Koje bolesti se najdirektnije nasleđuju od roditelja?
– Od roditelja ne nasleđujemo bolesti, već gene odgovorne za nastanak određenih bolesti, pa takve bolesti zovemo naslednim bolestima. Postoje zaista nasledne bolesti uzrokovane naslednim mutacijama u genima, koje će se ispoljiti „zagarantovano“, bez obzira na životne okolnosti. Primeri takvih bolesti i stanja su patuljast rast, neki oblici gluvoće, neurofibromatoza, neke neurološke bolesti…
Kako se objašnjavaju slučajevi kad su roditelji zdravi a deca imaju bolest koja se smatra genetskom?
– Najveći broj gena u našem organizmu postoji u dve kopije, pri čemu je jedna kopija nasleđena od oca, a druga od majke. Jedna grupa naslednih stanja i bolesti nastaje kada dete od oba roditelja nasledi mutaciju. U ovom slučaju svaki od roditelja je zdrav, jer ima i drugu, nemutiranu kopiju gena, ali je svom detetu, u „genetičkom ruletu“, predao upravo onu kopiju gena sa mutacijom. Takve bolesti označavamo kao recesivne.
Znači, bolest je uvek nasledna, pitanje je samo da li je direktno ili recesivno nasleđujemo?
– Postoje mutacije na genima koje će se ispoljiti kao bolest samo ako su potpomognute faktorima sredine. Na primer, ispoljavanje tumora dojke kod žena koje nose mutacije u BRCA1 genu zavisi od trudnoća i dojenja, stepena gojaznosti, pušenja i slično. Najveći broj bolesti uzrokovan je kompleksnom međuigrom većeg broja gena, od kojih neki više a neki manje utiču na razvoj simptoma bolesti. Ova „igra gena“ dešava se u realnom vremenu, tokom čitavog našeg života, na sceni koju oslikavaju naše životne okolnosti i iskustva.
Nekada je dovoljan uticaj sredine pa da se ispolje mutacije na genima.
– Detaljno poznavanje ljudskog genoma nam je pokazalo da nisu samo trajne promene u strukturi gena, odnosno mutacije, odgovorne za ispoljavanje simptoma bolesti. Sada znamo da i prolazne modifikacije gena, uzrokovane sredinom, hemijske promene gena koje traju neko vreme, pa čak i tokom nekoliko generacija, mogu uzrokovati različita stanja i bolesti. Ovo saznanje nam je donelo promenu perspektive, tako da smo sa genetičkog nivoa prešli i na nadgenetički.
Šta još, osim mutacija na genima i sredine, može da utiče na nastanak bolesti?
– Odgovore za nastanak nekih bolesti, kao što su Parkinsonova i Alchajmerova bolest, moramo da tražimo ne samo u genomu i epigenomu, već i u metagenomu, genetici mikroorganizama koji žive u ljudskom telu.
Lekari obično za aterosklerozu, srčanu insuficijenciju i šećernu bolest, kao najmasovnije, „krive“ i genetiku.
– Udeo efekta genetičkih i sredinskih faktora na ispoljavanje ovih bolesti savremenog doba možemo samo da procenimo, ne i da direktno izmerimo. To je kao odgovor na pitanje da li na kvarenje nekog automobila više utiče kvalitet ugrađenih delova ili stil vožnje vlasnika. Zasad, mnogobrojne studije su pomogle da otkrijemo desetine različitih genskih varijanti po čitavom genomu, koje, u manjoj ili većoj meri, utiču na pojavu ovih bolesti. Podaci prikupljeni iz ovih studija služe da definišemo kompleksne algoritme pomoću kojih određenoj osobi možemo da uradimo procenu rizika od bolesti, na osnovu genetičkih analiza, što može doprineti svrsishodnoj i ciljanoj terapiji i prevenciji.
GENOM
Šta nam je dosad donelo dešifrovanje ljudskog genoma?
– Najpre da upoznamo gene sa kojima, kao vrsta, raspolažemo. Time smo praktično dobili „telefonski imenik gena“, videli smo gde se koji nalazi, koji geni su „komšije“. Još pokušavamo da razumemo koji gen se „bavi“ kojim poslom“, koji geni i na koji način „sarađuju“ u zajedničkim aktivnostima. Do sada smo shvatili da postoji ogromna genetička heterogenost u određivanju patoloških stanja i da različiti geni mogu da budu uzrok jedne bolesti. Zahvaljujući razvoju tehnologije čitanja genoma omogućeno je da ne tražimo pojedinačne mutacije u pojedinačnim genima, već da u jednoj analizi istovremeno pronađemo veliki broj različitih mutacija rasutih po genomu.
Komentari 0