Foto: Freepik
Kada se Perica rodio…
Beba, koja je dobila ime Petar, potpuno je bespomoćna i ne može da preživi sama. Potrebni su joj roditelji da je nahrane kada je gladna, da je obuku kada joj je hladno, da je uteše kada je uplaši lavež susedovog psa. Jednostavno, da se pobrinu da se Perica oseća sigurno i da mu je prijatno. Ako se iz bilo kog razloga oseća neprijatno – on zaplače, a onda se roditelji pobrinu da sve ponovo bude u redu i da mališan mirno zaspi, ili da zadovoljno guče i smeška im se.
Perica je toliko mali i nemoćan, i toliko ništa ne razume – da od njega baš ništa ne može da se traži. Roditelji se brinu o svim njegovim potrebama, omogućavaju mu da se pored njih, kao i u svetu oko njih, oseća sigurno i prihvaćeno. Upravo je to kamen temeljac da on jednog dana odraste u mladog samostalnog Petra.
Naravno, do tada treba preći dug put, sa mnogim preprekama. Da bismo svoje dete pripremili za uspešno uključivanje u okolinu, da jednog dana počne da se samo stara o sebi, moramo ga prvo naučiti da pravi razliku između onog što želi i onog što je moguće. Mi ćemo, svakako, zadovoljiti sve potrebe svog deteta, odnosno pobrinuti se da ne bude gladno, da mu bude toplo, da bude voljeno, čuvano i negovano. Sa druge strane, ni u kom slučaju se ne podrazumeva da će da dobije sve igračke koje želi, niti da će da dobije pomfrit kada svi ostali članovi porodice jedu pire.
Biće nam mnogo lakše u ulozi roditelja ako budemo znali da ocenimo šta našem detetu zaista treba, a šta je želja koju ne moramo da ispunimo, jer dete obično nešto želi da bi imalo veći ugođaj. Ali, ono još ne zna tu razliku. Često je čak i odraslima manje ili više teško da prihvate ograničenja koja im život postavlja. Iako sanjamo o odmoru u egzotičnim toplim krajevima, moraćemo da se zadovoljimo kupanjem u obližnjoj reci ili šetnjom po obližnjem šumarku, pošto nas u narednim mesecima čeka registracija automobila i kupovina novog nameštaja. Naravno, i za naše dete će biti veliki šok kada se na putu ispunjenja svojih želja bude srelo sa prvim preprekama. Taj šok je za njega utoliko veći što misli da ga ne volimo ako mu ne ispunimo sve želje.
Perica u prvoj godini života ima iskustvo bezuslovne voljenosti, jer mu roditelji ispunjavaju sve želje i brinu se za njega i njegov osećaj ugodnosti. To je za njega znak da ga vole. No, kada Perica počne da puzi naokolo, i pre ili kasnije počne da radi stvari koje roditelji neće ili ne smeju da dopuste – tada će oni početi da odbijaju da zadovolje njegove želje i nastupiće drama druge godine.
Već u drugoj godini, detetove želje dolaze u sukob sa željama njegovih roditelja, koji zabranama i zahtevima počinju da mu postavljaju granice. Dužnost roditelja je da navedu dete da čini za sebe korisne stvari i da prekine sa ponašanjem koje mu škodi. Međutim, ne samo da dete nema znanje ni iskustvo koje je potrebno, već je njegova moć rasuđivanja nerazvijena – tako da, jednostavno, nema sposobnost promišljanja o posledicama svoje želje i svog ponašanja. No, uprkos tome, Perica ima želju, i to snažnu želju…
Uloga odraslih, pre svega roditelja, jeste da predvide moguće posledice i da detetovo ponašanje usmeravaju u skladu sa njima. Na primer, odraslima je jasno da dobre radne navike doprinose kasnijem uspešnom životu u društvu, dok dete teži samo onome što u njemu pobuđuje prijatna osećanja. Pošto svom detetu želimo da pomognemo na putu ka uspehu, postepeno ćemo ga navikavati na izvršavanje različitih obaveza, koje mu se u tom trenutku neće činiti zabavnim, niti će mu nuditi zadovoljstvo. Tako igranje sa dvogodišnjakom možemo da završimo zajedničkim razvrstavanjem igračaka po kutijama, što za dete neće biti pretežak zadatak, a može da bude prvi korak ka odgovornom preuzimanju obaveza. Na taj način pobuđujemo pozitivan razvoj detetove aktivnosti na različitim područjima.
Komentari 0