U dečakovom vaspitavanju bi nastao veliki problem ako bi i njegovi roditelji mislili da su dobri i brižni samo kada mu ispune svaku želju. U tom slučaju, oni bi svoje odbacivanje neke detetove želje videli kao stvarni dokaz da zaista ne vole svoje dete. Tada bi Perici ugađali u svemu, a time bi samo potvrdili njegovu zabludu da je ispunjenje svake njegove želje dokaz roditeljske ljubavi. Tako bi svi, i Perica i roditelji, zapali u začarani krug, što bi im donelo razne teškoće, koje bi rasle kako bi Perica rastao. Zbog takvog vaspitnog pristupa, dete odraste u čoveka koji nikako ne može da prihvati da ga neko opomene zbog neke greške ili nedostatka u njegovom postupanju. Kritiku doživljava kao napad na svoju ličnost, a ne kao upozorenje na grešku u ponašanju. Zbog toga reaguje burno, plane i vređa onog za koga pogrešno veruje da se usudio da mu prebaci kako je glup i nesposoban. Takva osoba nije u stanju ni da razume konflikte: svaki put kada neko odbije da ispuni neku njenu želju, ona će misliti da je drugi ne voli, da je prezire i odbacuje – što će, možda, da vrati istom merom.
Roditelji malog Perice znaju da možemo biti dobri i vredni poštovanja i kada ne uradimo sve najbolje, ili sve kako treba. Zato ne kriju svoje greške od deteta i priznaju da nisu sveznalice. Tako, kao roditelji, pomažemo svom detetu da razume kako nije važno biti savršen da bi nas drugi voleli, i da moramo voleti sebe čak i ako ne uradimo uvek sve na najbolji način. Ako svoju decu uspemo tome da naučimo, dali smo im odličnu osnovu za put kroz život.
Poznati psihoterapeut dr Zoran Milivojević, predavač na bečkom Univerzitetu Sigmund Frojd, više od decenije je supervizor rada vaspitača u različitim slovenačkim ustanovama za mlade. Kao rezultat ovog rada, razvio je mercedes model, koji dovodi u međusobni optimalni odnos tri glavne funkcije vaspitnog rada: postavljanje ciljeva, pohvaljivanje i nagrađivanje, kao i kritiku i kaznu.
Model ukazuje na tipične greške u vaspitanju koje dovode do preterane socijalizacije deteta (kada se identitet svede na proces identifikacije), do toga da bude previše razmaženo, do njegovog prezaštićivanja, zanemarivanja ili maltretiranja. Pored dr Milivojevića, u pisanju knjige je sudelovao tim od pet slovenačkih psihologa i socijalnih pedagoga. Inače, ova zanimljiva knjiga, koju slovenački stručnjaci najčešće preporučuju roditeljima, prvi put je objavljena u Ljubljani 2004. godine, a nedavno ju je objavio Psihopolis na našem jeziku.
Komentari 0