Obratite pažnju na razumevanje govora onih koji ga okružuju. Ako dete razume veći deo jednostavnih verbalnih naloga u vezi sa predmetima i osobama iz svoje najbliže okoline, najverovatnije nema teškoće u recepciji govora, te će se i ekspresivna komponenta govora razviti.
Potrebna je govorno jezička -stimulacija.
Takođe je jako važno da se uradi kompletna dijagnostika – ako stručnjak proceni da treba.
Razvoj govora se može opisati kao jedna krivulja koja je valovita-faze bržeg razvojnog tempa govora smenjuju se sa fazama zatišja. Ono što odrasli doživljavaju kao agramatičnost, u govoru male dece je njihova gramatičnost. Potrebno je dete slušati i pružiti mu pravi govorni model prilagođen njegovom uzrastu. Govor se razvija kroz interakciju sazrevanja i učenja, a to su dva procesa koja su povezana i teško ih je odvojiti u životu . Organ mora da sazri pa da počne da funkcioniše,zato uvek moramo biti oprezni koliko da stimulišemo govorno-jezički razvoj, a da dete ne izgubi samopouzdanje i da to ne utiče na njega negativno.
Govor se najbolje usvaja kroz zajedničke aktivnosti sa sagovornicima koji prate govor i detetov razvoj. Odrasli treba da spontano pojednostave svoj govor (što se i dešava), a ne da tepaju – već da pravilno izgovaraju sve glasove. Tako se prirodno stvara situacija za učenje govora.
Kod svog dvogodišnjaka proverite:
-koristi li u govoru deset reči
-zna li pokazati delove na lutki (3-5) kada to od njega tražite npr.“Gde je nos“‘? i slično.
-oponaša li glasove životinja ili vozila. (pretpostavlja se da ste ga to kroz igru učili)
-pokazuje li sliku koju mu imenujemo
-koristi li u govoru negaciju (ne,neću)
-povezuje li dve reči
Ako kod svog deteta pola ovih zadataka ne možete smatrati pozitivnim, razmislite da li treba da potražite savet stručnjaka-logopeda?
Radmila Čvorović, diplomirani logoped-fonoped
Postovani,
cerka ima 2,5 godina.Rano je progovorila i uvek je reci jasno izgovarala i sklapala recenice da se i sami pozitivno iznenadimo.U poslednje vreme medjutim,kada je jako uzbudjena i hoce nesto brzo da nam kaze ona otvara usta ali rec ne moze da izgovori…to su lake reci kao auto na primer.Kada joj kazem da se smiri i polako nam isprica ona onda lepo izgovori.Da li to treba da nas plasi?Hvala na odgovoru
Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA – https://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra
Postovani, imam sina od 21 mesec koji zna da kaze 20 reci. Na primer kaze tata, baba, deda, tetka, teca, bus, ptica, naravno ne sve bas pravilno. Ono sto me brine je sto on u sustini koristi mozda desetak slova, koje onda kombinuje u reci, i samo ako u reci mogu da se iskoriste ta slova koje zna on hoce da ih kaze. Primera radi, ne zna da kaze m, samim tim ni mama, maca, meda, iako mu to sve ponavljamo iz dana u dan. Vec dugo vremena u recnik nije ubacio nijedno novo slovo. Da naglasim da zna delove tela da pokaze, neke, ne zna da kaze ne, ali maze glavom za ne, sve ostalo u sustini deluje u redu. Da li je to sto mu se recnik jos ne prosiruje novim glasovima za brigu?
Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA – https://www.mojpedijatar.co.rs/pitajte-pedijatra
Postovana,
Moja devojcica je napunila dve godine pre par dana i zna da imenuje clanove porodice, baba, deda,tetka, da prepozna na slikama iste, da imenuje delove tela, onomatopeju zivotinja, kola, aviona,…ali tek je od skoro pocela da govori povezano dve reci tipa „di tata, di mama?“ – gde je tata, gde je mama? Zna da nam kaze kad nesto ona zeli da uradi „Ne ti“…Ali uopste ne zeli da usvaja nove termine i da poveze dva sloga u novu rec. Da kaze „vo“ zna, da kaze „da“ zna, ali „voda“-nece! Isto tako komunicira s nama mimikom, mumlanjem,a mi je sve razumemo i nema nameru da se potrudi da progovori. Interesuje me Vase misljenje, da li se razvija nekim njenim tokom ili pak je potrebno raditi neke vezbe i ici kod logopeda?
Trebalo bi zakazati i obaviti pregled logopeda, pa da NEMATE nedoumice.
I moj decak sledeceg meseca puni dve godine, zna da kaze ME, zna da kaze DA, ali za MEDU kaze MEMA.. Inace, sve ostalo brblja kao navijen. 🙂
To su, mislim, neki pojmovi/reci koje su oni vec, da kazem, naucili i tako iz zapamtili..
Za motor je govorio mo, ali je tek nedavno poceo da govori moto..
Imam dječaka koji je napunio 15 mjeseci.Kada je imao 11 mjeseci bio je počeo govoriti mama,tata,baba,deda i za daj da. To je trajalo petnaestak dana i od tada skoro da ne ispušta zvuk! Često negoduje mumlajući,ne znam kako to da opišem ali sličan je zvuk onom karakterističnom za meditaciju. Razumije kad mu se kaže da dođe da presvuče pelenu,da idemo da se kupamo ili operemo ruke. Ali je totalno nezainteresovan da nauči da zna gdje je glava,gdje je stomak i tako neke stvari koje njegovi vršnjaci uveliko znaju. Što se motorike tiče tu je mnogo ispred njih,ali me brine to što uopšte ne priča i nije zainteresovan da bilo šta uči kroz igru. On nema vremena da se na miru igra,on mora da trči,da se propinje,da se provlači i slično!
Rano je za pravu procenu bebinog govora.
Ukoliko NE bude baš nikakvog pomaka u naredih par meseci, ima smisla da se obavi pregled logopeda.
Mama sam decaka od dve godine, a nikada nisam cula da me tako zove…sve cesce me pitaju koliko godina ima, kada shvate da ne govori…uglavnom me svi tese tako sto mi kazu da znaju neko dete koje je tek tako, samo od sebe u nekom trenutku progovorilo…a kada kazem da znam da ima problem, da vec neko vreme idemo kod logopeda, da sa njim radim svaki dan, da smo prosli sva testiranja, i moje dete ima nesto sto se zove razvojna ekspresivna disfazija, ili pobegnu glavom bez obzira, ili mi gledaju dete kao neku egzoticnu biljku. Da ne pominjem to sto su me svi gledali kao ludu i zaludnu majku koja nema pmetnija posla , nego voda dete po raznoraznim lekarima…ali, i pored svih predrasuda i realnih sistemskih problema na koje sam nailazila, svima savetujem da cim primete da dete ne guce, ne trtlja, ne cekaju nista, vec da se odmah obrate nadleznim ustanvama ,logpedima i defektolozima. Pa nek to bude i 13 meseci… tada smo mi krenuli kod logopeda, i tek sada vidim pomak…