Endokrinolog o poremećajima u razvoju i polnom sazrevanju: Kod devojčica pubertet porani, kod dečaka zakasni

Prevremeni pubertet kod devojčica je sve češća pojava, a glavni uzrok je gojaznost. Ukoliko se uvećanje dojki pojavi pre sedme ili osme godine života, to znači da je u pitanju rani pubertet i da je neophodno obaviti pregled kod endokrinologa. Kod dečaka problem je obrnut, pa tako zbog gojaznosti dolazi do zakasnelog puberteta, koji počinje tek posle navršene 14. godine života.

Kod devojčica, pubertet počinje pojavom dojki i menstruacijom. Kod dečaka dolazi do uvećanje testisa i pubične maljavosti. Normalan period za ovu pojavu jeste najranije u osmoj, najkasnije u 13. godini kod devojčica, odnosno najranije u devetoj, a najkasnije u 14. godini kod dečaka.

– Dramatično ubrzanje ili usporen rast, maljavost, uvećanje testisa ili dojki izvan perioda koji predstalja granicu za pubertet, može da bude znak da je neophodna hormonska terapija. Ovaj problem može da bude i posledica nekog ozbiljnog oboljenja, zbog čega su ispitivanja i pregled neophodni – kažeu intervjuuza „Novosti“ doktorka Vera Zdravković, endokrinolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

* Kako prepoznati rani pubertet?

– Prvi znak da je rani pubertet počeo jeste uvećanje dojki kod devojčica mlađih od osam godina. Ovaj problem je sve češći, zbog čega se razmatra da se granica ranog puberteta za devojčice pomeri na period ispod sedam godina. Kod dečaka je situacija drugačija, rani pubertet se retko pojavljuje i prepoznaje se tako što dolazi do uvećanja testisa i pubične maljavosti, kod dečaka mlađih od devet godina. Ukoliko je ubrzan i dete izraste 10 umesto uobičajenih pet santimetara godišnje, takođe je potrebno obaviti pregled.

* Koji je najčešći uzrok ranog puberteta?

– Devojčica mora da ima minimum 40 kg da bi dobila prvu menstruaciju i ušla u pubertet. To je zbog hormona leptina, koji se luči u masnom tkivu i šalje signale da je vreme da pubertet počne, jer je dete dostiglo kritičnu masu. Pošto su deca sve krupnija i gojaznija, leptin sve ranije daje takve signale. Zapravo, to je uobičajeni pubertet, koji je nastupio ranije nego što bi trebalo. Kod dečaka je, naprotiv, problem prevremnog puberteta najčešće znak da postoji bolest nadbubrežnih žlezda.

* Kada problem nastupa kao posledica drugog oboljenja?

– Rani pubertet može da se pojavi zbog aktivacije osovine hipotalumus hipofoize ili kongenitalne adrenalne hiperplazije. To su dve osnovne bolesti koje izazivaju rani pubertet između druge i šeste godine, zbog čega je u tom uzrastu važno obaviti pregled čim se problem primeti. Postoje rizični periodi i ukoliko se, na primer, uvećanje dojki pojavi u prvoj godini života, to se najčešće samo povlači, dok u drugoj godini uglavnom postoji dublji uzrok za ovu pojavu, a to mogu da budu i neke vrste tumora, koje uz sve znake ranog puberteta, obično prate i glavobolje. U svakom od ovih slučajeva, najpre se mora lečiti osnovna bolest.

* Kakve posledice može da izazove ovaj poremećaj?

– Najveći problem kod prevremenog puberteta je ubrzano skeletno sazrevanje. Možemo da rastemo dok su nam pukotine u kostima otvorene, što znači negde do 14. godine kod devojčica, i 16. godine kod dečaka. Kada nastupi prevremeni pubertet, skeletno sazrevanje postaje ubrzano. To znači da će dete ostati niže i neće rasti koliko bi trebalo. Izuzetno je važno reagovati odmah, jer kada proces ubrzanog skeletnog sazrevanja nastupi, može da se zaustavi, ali šteta koja je do tada nastala ne može da se popravi.

VIŠAK HORMONA

Sve češći problem je „izmenjeni pubertet“? – To nije prava varijanta puberteta, već najčešće posledica viška androgenih hormona iz bubrega. Kod devojčica se prepoznaje po maljavosti, koja se javlja pubično i ispod grudi. Ovoj pojavi su najviše sklona gojazna deca i prevremeno rođene devojčice. „Okidač“ za izmenjene varijante puberteta mogu da budu estrogeni i ftalati koji se nalaze u plastici.

* Koliko psihička zrelost ima uticaj na pojavu ranog puberteta?

– Prevremeni pubertet je ponekad neophodno zaustaviti upravo iz psihičkih razloga. Kada devojčice koje imaju šest godina izgledaju kao da imaju 14, moraju se osećati neadekvatno u odnosu na svoje godine. One u tom životnom dobu nisu psihički zrele, a nenadano su se našle u telu žene. To između ostalog, može da bude uzrok potencijalnog seksualnog zlostavljanja i uznemiravanja, od kojih dete ne ume da se odbrani. Zbog toga usporavamo pubertet, da bi psihička zrelost bila u skladu sa godinama.

* Koje analize i provere treba uraditi ako se sumnja na ovaj poremećaj?

– Endokrinološki pregled, procenu skeletnog sazrevanja i ultrazvuk unutrašnjih organa male karlice, da bi se videlo da li je uvećan uterus, jajnici i endometrijum. Nakon toga je potrebno proveriti hormone.

* Kakva terapije se propisuje?

– Postoji određena vrsta hormona koji privremeno blokiraju delovanje polnih hormona, jer oni deci u ranoj dobi nisu potrebni. Za to vreme, fizički rast se normalno nastavlja. Kada dođe vreme da dete uđe u puberet, oko 10. ili 11. godine, terapija se prekida i pubertet se normalno nastavlja. Ne treba se plašiti hormonske terapije, jer kada nastupi problem, ona daje najbolje rezultate.

* Dešava se i da pubertet zakasni?

– To je znatno češće kod dečaka. Najčešći razlog za to jeste malo kasnije sazrevanje, bez dubljeg uzroka. Ipak, ako se primeti stagniranje rasta i drugi znaci kasnog puberteta, potrebno je proveriti postoji li drugi zdravstveni problemi. Treba uzeti u obzir i anamnezu, jer ukoliko je otac kasnije ušao u pubertet, izrastao tek u srednjoj školi, kasnije počeo da se brije, velika je šansa da će kod sina biti ista situacija. Ukoliko se pregledima utvrdi da je testosteron kod dečaka nizak, daju se male doze ovog hromona, kako bi se pubertet „pogurao“.

* Može li zakasneli pubertet da bude posledica većeg problema?

– Treba reagovati ukoliko osim stagniranja rasta, postoje glavobolje ili problemi sa vidom. Ako se primeti da kod devojčica nema rasta dojki do 12. ili 13. godine, treba proveriti da li postoji neka hromozomska anomalija, Tarnerov sindrom ili nedostatak jednog polnog hromozoma.