„U ishrani ima dosta prostih šećera, slatkiša, peciva, proizvoda od belog brašna, malo voća i malo složenih ugljenih hidrata, žitarica“, rekla je Dimitrijević Srećkovićeva gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Ona se tri decenije bavi prevencijom dijabetesa kod odraslih, a poslednju deceniju prevencijom kod mladih.
„Izučavala sam mlade od 7. do 15. godine, adolescente od 16. do 20. godine i mlade od 20. do 30. godine. Istraživanja pokazuju da 63 odsto naše omladine ima metabolički sindrom gojazne omladine. To je skup faktora koji vode u poremećaj šećera, alterosklerozu, koronarnu bolest već u srednjim godinama života“, objašnjava endokrinolog.
Pet je faktora koji su pokazatelji metaboličkog sindroma: dete ima stomačić, početni šećer preko 6,1, trigliceride preko 1,7, dobar holesterol manji od 1,0 kod dečaka i manji od 1,3 kod devojčica, i pritisak veći od 130 sa 85.
„Ako imamo tri faktora od ovih pet, to zovemo metabolički sindrom“, kaže Dimitrijević Srećkovićeva.
Ishrana donekle može u vrtićima i školama da se kontroliše. Problem nastaje kada se kod kuće ne priprema hrana, već se nabavlja u restoranima brze hrane i piju slatki napici. Tada dolazi do gojaznosti.
„Veliki procenat dece ima metabolički sindrom, ali ostalih 37 odsto ima nešto što je premetabolički sindrom. To znači da svako dete koje ima samo stomačić, ili stomačić plus još jedan faktor, to dete već ima rizik da ima insulinsku rezistenciju, početak gubitka belančevina u mokraći, ima brojne faktore zapaljenja koji se luče u masnom stomačnom tkivu i to dete je u riziku za ranu alterosklerozu“, navela je Dimitrijević Srećkovićeva.
Bolesti povezane sa gojaznošću
Opasnost za natalitet i rađanje
Vesna Dimitrijević Srećković objašnjava kako insulin utiče na plodnost.
„Kada imamo višak insulina, on blokira vezivna mesta, odnosno receptore na ćelijama jetre, ili na jajnoj ćeliji, pa šećer ne može da uđe u ćeliju i da je nahrani“, navodi endokrinolog.
Ćelija je onda gladna, nema ovulaciju i ne može da rodi, ističe Dimitrijević Srećkovićeva.
Neke od bolesti koje se povezuju sa stomačnom gojaznošću su preddijabetes, dijabetes, masna jetra, alteroskleroske komplikacije, depresija, karcinom, neplodnost kako kod muškaraca, gde se gubi testosteron, tako i kod žena koje imaju policistične jajnike.
„Sve je to povezano sa stomačnom gojaznošću i unosom prostih šećera, koji su danas veoma zastupljeni. A trebalo bi da unosimo složene ugljene hidrate iz voća, povrća i žitarica, da koristimo maslinovo ulje koje ima mononezasićene masnoće, riba koju nedovoljno unosimo i zato imamo manjak vitamina D, koji je bitan ne samo za prevenciju bolesti kostiju već i prevenciju raka, degenerativnih i psihičkih bolesti“, navodi Vesna Dimitrijević Srećković.
Govoreći o depresiji, Dimitrijević Srećković je rekla da su istraživanja pokazala da 32 odsto dece u Srbiji koja imaju stomačić imaju blagu depresiju, a oko osam odsto dece srednje tešku depresiju.
Kada se tokom istraživanja skinula stomačna gojaznost, kada su lučeni citokini, smanjen je njihov broj i deblokirani hormoni sreće. „I kada smo povećali fizičku aktivnost, samo kroz hod povećano je lučenje hormona sreće“, istakla je endokrinolog.
Istraživanje – voda sa šećerom
Endokrinolog Vesna Dimitrijević Srećković ističe da je posmatrala šta se dešava kada se pacijent optereti šećerom.
„Dam im da popiju 75 grama šećera rastvorenog u vodi i merimo šećer, odnosno insulin u nultom minutu, u 30. minutu i 120. minutu. Na osnovu vrednosti šećera otkrivamo da li je neko samo gojazan ili ima preddijabetes, blaži ili teži, ili dijabetes“, objašnjava Dimitrijević Srećkovićeva.
Kod mršave osobe insulin će bazno sa 10 otići na 30 i vratiti se na 20, dok će kod gojazne osobe u startu biti 30-40, pa će insulin skočiti na preko 200 i vratiti se na 80.
„Tokom istraživanja više stotina dece i mladih utvrđeno je da je srednja vrednost insulina oko 80“, upozorila je Dimitrijević Srećkovićeva.
Britanske zdravstvene institucije razmatraju dve mere u borbi protiv gojaznosti, da se dodatno oporezuje sva nezdrava hrana i da se slatkiši, grickalice i zašećerena pića pakuju u što bezličniju, takozvanu generičku ambalažu. Dimitrijević Srećkovićeva smatra da bi to imalo efekat i kod nas.
„Ako bismo to uradili, odmah bismo imali manje karcinoma, manje stentova, manje obolelih na dijalizi, to su sve posledice dijabetesa“, istakla je Dimitrijević Srećkovićeva.
Zbog manjeg unosa soli, bilo bi i manje slučajeva hipertenzije, alteroskleroze, šloga i infarkta.
Ukazuje da je potrebo unositi i dijetna vlakna i ne napraviti kašu od svega.
„Moramo da unosimo dijetna vlakna, jer prave upijač šećera i masnoća i pomažu da smršamo, prave baštu u našim crevima, koja će nas zaštititi od brojnih autoimunih bolesti i karcinoma“, zaključila je Vesna Dimitrijević Srećković.
Komentari 0