Među dva miliona korisnika Fejsbuka u Srbiji, najviše ima mladih ljudi, a istraživanja pokazuju da se granica pomera ka sve mlađem uzrastu. Često se postavlja pitanje kada mogu da imaju svoj nalog na Fejbuku.
– Pre 16. godine stav je Američke asocijacije porodičnih edukatora, čiji sam i ja član – poručuje Aleksandra Jovanović-Mađar, psiholog, porodični edukator i osnivač Centra za podsticanje razvoja deteta.
Dogovor
Šta im treba objasniti pre uključivanja na društvenu mrežu:
– kako mogu da ugroze svoju privatnost
– kako komunikacija sa nepoznatima može postati opasnost (trafiking, pedofilija, pornografija, otmice, prodaja kradene robe…)
– koje obaveze ne smeju da budu zapostavljene ni zanemarene
– koje je optimalno, a koje maksimalno vreme za Fejsbuk i zašto.
Prema njenim rečima, dete ne može da uči jer je stalno na mreži. Zato je tu neophodna i važna uloga roditelja, koji će ih kontrolisati. Na pitanje zar tek sa 16, Aleksandra daje objašnjenje.
– Da, tek sa 16, a evo i zašto: deca su u razvojnoj fazi kada ne mogu da se kontrolišu. Oni ne mogu sami sebi da limitiraju vreme, da kažu biću na FB 20 minuta i onda prekidam. Ako im vi ne ograničite vreme koje smeju da provedu na mreži, oni to sami neće i ne mogu uraditi. Osim toga, internet, a samim tim i Fejsbuk, im razvijaju kratkoročnu pažnju, čime slabi koncentracija koja im je neophodna za duži rad – objašnjava Aleksandra Jovanović-Mađar.
– Iako internet jeste značajno sredstvo komunikacija bez koga je život dece, mladih pa i odraslih danas nezamisliv, na društvenim mrežama svako može da nudi sliku o sebi koju može da menja, ulepšava, maskira, isto onako kao što se u foto- šopu maskiraju i nameštaju fotografije za profil. Ali ono što se zaista dešava je paradoksalno – upravo nas ta želja da budemo socijalno prihvaćeni udaljava od naše realnosti i deca se nažalost, zadovoljavaju time da samo izgleda kao da imaju mnogo prijatelja i kao da imaju zanimljiv i uzbudljiv život. I tako naša deca propuštaju da se zaista socijalizuju! – naglašava Darka Krsmanović, psihoterapeut i pedagog.
Drugi problem koji sagovornica ističe jeste odlaganje obaveza. Koliki je stepen gubljenja vremena pokazuje primer mladih fejsbukovaca koji se “prozivaju” SMS-ovima, nakon čega se uključuju na FB i komuniciraju.
– Samo još pet minuta… pretvara se u sate, sve druge obaveze se relativizuju i podređuju vremenu za Fejsbuku, a neretko se i dan promeni za noć. To opet povlači za sobom probleme sa školom, izostancima, uspehom i, naravno, s roditeljima – navodi Krsmanović.
Uzmemo li u obzir moguće zloupotrebe, psihoterapet upozorava da su deca podjednako bezbedna ili nebezbedna i kad su za računarom i kad su van kuće.
– Roditelji zato treba da budu aktivno uključeni u sve segmente života svog deteta, pa je u tom smislu poželjno i dobro poznavanje Fejsbuka. Obaveštenost i edukovanost roditelja, razgovori sa decom i skretanje pažnje na potencijalne opasnosti, ali i na načine njihovog izbegavanja jesu osnove za bezbedno korišćenje računara, pa i Fejsbuka – kaže Krsmanović.
Gašenje naloga
Neki mališani već u prvom razredu osnovne škole imaju svoje FB naloge. Ali, Fejsbuk nije za mališane. Zato im zatvorite naloge i ne dopustite im da uđu prerano u svet koji nije za njih – savetuje Aleksandra Jovanović-Mađar.
U suprotnom, društvene mreže mogu da izazovu ozbiljne posledice:
– V r š n j a č k o n a s i l j e
Reč je o sajber-zlostavljanju. Deca su u školskom periodu sklona zadirkivanju, to je normalno, ali mališani na mreži ne mogu lako da se odbrane.
– N e o d g o v o r n o s t
Na Fejsbuku mogu da napišu šta žele. Ne gledaju u oči ljude o kojima pišu i tako se ne osećaju odgovornim za ono što su pustili kao komentar.
– N e r a z v i j a n j e m o r a l a
Na mreži nekada rade stvari koje inače ne bi radili, upravo zbog osećaja neodgovornosti.
Komentari 0