Foto: Pixabay
Kada je najstariji sin Gabora Matea imao osam godina, njegovi besni ispadi toliko su uznemirili njegove roditelje da su ga odveli kod poznatog razvojnog psihologa Gordona Neufelda. Razgovarao je sa Mate i njegovom suprugom Rae.
Zatim je razgovarao sa njihovimsinom Danijelom. Nakon toga im je rekao „Vaš sin nema probleme. Vi imate. „
Umesto da da se uhvate dijagnoze „problematičnog deteta“, Mate i Rae su morali da se pozabave sopstvenim ponašanjem, otkriće koje je istovremeno bilo zastrašujuće i osnažujuće.
Skoro 20 godina kasnije, Gabor Mate, pisac i lekar sa sedištem u Vankuveru, udružio se sa Neufeldom i napisao knjigu zasnovanu na idejama gore opisanim “Budite uz svoju decu – zašto roditelji treba da su važniji od vršnjaka “
Ova knjiga prevedena je na petnaest jezika, a autorski osećaj da deca izmiču iz ruku odraslih, postajući neka vrsta izgubljene generacije, odjeknut će kod roditelja, posebno onih koji se bore sa prekomernim vremenom boravljenja ispred ekrana ili tinejdžerskim otuđenjima.
Ono što roditelji treba da da shvate, tvrde Mate i Neufeld, jeste da izazovna ponašanja u stvari „ nisu problemi u ponašanju, već problemi u odnosima “.
U srcu ovog problema je nešto što Neufeld i Mate nazivaju „vršnjačka orijentacija“. Neki na sve veću privrženost vršnjacima mogu gledati kao na znak sazrevanja. Nije tako, kaže Mate, ako ta vezanost zamenjuje primarnu vezu sa roditeljima. A šta treba da radite ako ste dete izgubili od vršnjaka? Vratite ih sebi, kaže Mate.
To je Mate uradio i sa sopstvenom ćerkom kada je imala petanest godina „Odlučio sam da ću je vratiti”.
Može li se veza stvoriti jednostrano? „Pa, uopšte nije bila toliko oduševljena da provodi vreme sa mnom“, priznaje Mate. Ali on je želeo da bude sa njom i svidela joj se ideja da jedu u restoranu, pa su jednom nedeljno išli na večeru. Godinama su čuvali svoj dan. Ponekad su te večere išle loše, ali sledeće nedelje bi se vratile u dobru energiju, kaže Mate. Te večere su postale sveti prostor. Trebale su mu godine da mu se njegova ćerka obrati za savet, ali dogodilo se.
Tata i kći grade važan odnos za njenu budućnost
Do trenutka kada je napisao knjigu “Budite uz svoju decu” napravio je svaku grešku koja je opisana u knjizi. „I mislim i danas na svaku grešku koju sam pomenuo u ovoj knjizi.“
Neke od ovih grešaka su specifične, poput korišćenja tajm aut tehnike, koju Mate odbacuje kao „zasnovanu na strahu“. Druge uključuju upotrebu mučnog, ljutitog ili hladnog glasa, bavljenje kontradiktornom disciplinom ili zanemarivanje provođenja dovoljno vremena sa decom.
Ako ste oslušnuli sebe, pa ste npr. zapovedali detetu da opere zube ili obuje cipele ili ste se trznuli u sažetosti i nepristojnosti zbog očaja u vašem glasu, Mateova knjiga će vas naterati da svoje ponašanje ispitate u novom svetlu.
Pa šta roditelji mogu učiniti da se ponovo povežu sa svojom decom? Ključno je, kaže Mate, da se ponovo povežete sa vašom intuicijom i zanemarite one vrste knjiga koje roditeljstvo prikazuju kao stručnost koju treba steći. „Takve knjige su beskorisne“, kaže Mate.
Ako to zvuči previse neobično od nekoga ko je koautor knjige o roditeljstvu, Mate kaže da je njegova i Neufeldova misija jednostavno potvrđivanje roditeljskih instinkta pred kulturnom navalom na roditelje.
Saveti da ostavite bebu da plače noću, da izolujete dete koje se loše ponaša primeri su „roditeljske prakse [koja] grubo prelazi preko instinkta roditelja“, strastno objašnjava Mate.
„Razgovarajte sa majkama i pogledajte kako se osećaju kada to rade. One to rade. Ali kako se osećaju? Stručnjaci za roditeljstvo im kažu da ignorišu sopstvena osećanja dok im dete očajava. „
Kad pređete na instinktivno roditeljstvo koje je takvo da lepo razgovarate sa decom, ponašate se prema njima kao prema bilo kojoj voljenoj osobi, budite spremni za zagrljaj, izbegavajte prekomerno korišćenje telefona u njihovom društvu, provodite vreme s njima, tražite njihovu dobru nameru.
U osnovi, mislite na to kako da se povežete. Ovo je očigledno ako ste povezani sa roditeljskim instinktima“, kaže Mate.
Ali kako deca rastu, te instinkte postaje sve teže uočiti, a još teže slediti.
Ovo je ono što bih voleo da roditelji razumeju:
„Uzmite na primer dete od 10 godina. Koliko vam je godina ostalo s njim ? Kada je još uvek pod vašim krovom, pod vašom upravom? Pa, šta je vaš cilj u tom vremenu pred vama? “
Osvrćući se na svoj život „odozgo“, kaže, on je uvideo da je njegov vlastiti cilj bio “biti uspešan i uvek zauzet lekar sa visokim stepenom uspeha. I tako sam živeo svoj život. „
Svakom roditelju koji želi da zadrži dete ili povrati „izgubljeno“, savetuje: „Procenite kako arhitektura vašeg života podržava tu nameru“.
Tu se naravno misli na vaše radno vreme, odvajanje više vremena za dete i promenu koncepta života.
„ Jednom kada vaš odnos postane kontrola, vi ste izgubili bitku. Snažna veza pruža roditeljima ovlašćenje da ograniče nezdravu vezanost deteta za kompjutere, telefone i slično. Recite im:„ Možete da igrate igrice, ali samo pola sata dnevno.“
To je ono što ja radim, ali vreme pred ekranom od 30 minuta i dalje se pretvara u 40 minuta. Međutim, to me ne muči, mislim da je to prekoračivanje vremena za samo 10 minuta „sjajno”
Ideja da se neuspeh u malom može smatrati uspehom predstavlja veliko olakšanje. Ne mogu se načuditi koliko stvari, čak i osnovnih kao što su toplina i malo širine, roditelji često ignorišu. Možda, svi treba da se vratimo instinktima.
Kako se ponovo povezati sa decom
“Sakupljajte” svoju decu, provodite vreme s njima kad se probude, kada dođu iz škole, za vreme porodičnih ručkova, kada legnu u krevet. Namera i svest su ono što čini razliku. Čak i dva minuta mogu pružiti „dozu ispunjenja veze“.
Roditelji postavljaju pravila. Znaćete kada su neki pregovori preporučljivi, a kada nisu.
Proverite svoj stav. Umesto da vičete ili pišete poruke kad je vreme večere, idite kod dece i razgovarajte s njima. Ako je za to potrebno više energije nego što je imate, Mate insistira da ovo nije pitanje energije, već „pitanje stava“.
Ne pokušavajte da kontrolišete vašu decu. Pokušajte da ih vodite. Ako se zateknete u stalnom sukobu sa detetom, „ne forsirajte problem, jer ćete samo stvoriti još dublji sukob“. Ne pokušavajte da kontrolišete, kaže Mate, poradite na obnovi odnosa.
Sačekajte da detetu date mobilni telefon u ruke što je duže moguće. Mate ne želi da propisuje vreme za tehnologiju već da sami izbrusite vaš instinkt, ali „Morate da donesete odluku koliko je tog vremena na telefonu neophodno, a koliko diskreciono parvo deteta.“
I ako ste roditelj koji se kasno vratio kući sa posla, idite odmah u sobu vašeg deteta, ako je budno. Čak i ti delići vremena su važni.
Odbijanje ne doživljavajte lično, budite tamo i povezujte se sa vašim detetom.
Pomaže ukoliko oslobodite vreme vikendom, koje ćete provesti sa detetom. Iznad svega, stvorite atmosferu kod kuće koja je prijatna i prijemčiva. Ako starija deca hladno reaguju na ovaj napad na njihove sklonosti, budite strpljivi.
Priredila: Nataša Vukićević, redakcija Mamino ćoše
Komentari 0