Svima je poznat uticaj puberteta i adolescencije ali novija istraživanja govore da stresna iskustva u detinjstvu takođe utiču na funkcionisanje u odraslom dobu. Posledice stresa mogu biti kratkoročne i dugoročne. Kratkoročne su uglavnom fiziološke, dok dugoročne mogu da budu pogoršano zdravlje i socijalno funkcionisanje, što potvrđuje da neki događaji iz detinjstva mogu da ostave trag na čitav život.
Polazak u školu je jedan od važnih životnih događaja. Za dete se otvaraju vrata jednog novog sveta. Najveći broj dece prošao je jednogodišnju pripremu za školu ali tek sada počinju prave obaveze. Za neke će to biti veoma stresno. Plašiće se da pitaju da idu u toalet ili da se ne upiške i da im se druga deca ne smeju. Ukoliko bi se nešto tako dogodilo, osećaj osramoćenosti bi ostao za čitav život. Na roditeljima je da dete upute kako da se obrati učiteljici u situaciji kada ima potrebu da ode u toalet ali i u slučaju da mu se desi nezgoda kako da se sa tim suoči. Za neke je problem kako da pronađu svoju učionicu ili da li će ih neko udariti i povrediti dok su u dvorištu na odmoru. Početkom školske godine mnoga deca imaju teške snove ili čak noćne more.
Deca ovog uzrasta imaju potrebu za prihvatanjem, žele da se svima dopadnu, roditeljima, deci, učiteljici. Mnogi žele da budu miljenici, što kod druge dece može da dovede do podsmevanja. Ako učiteljica pohvali jedno dete, drugo može da se oseti odbačeno.
Težnja da se što više postigne proizilazi iz detetove samostalnosti. Na sebe preuzima sve više obaveza što može da dovede do toga da ne ne može sve da postigne i da za to dobije kritiku da je neodgovorno od roditelja ili učiteljice. Propusti su uglavnom zato što još uvek ne može da isplanira vreme i da odredi sopstvene granice što je izvor velike frustracije.
Sedmogodišnjaci su plašljivi, nesigurni su i ne žele da se izdvajaju. Ako bi iz nekog razloga trebalo da ostanu u školi posle završenih časova, to bi ih jako uplašilo. Ukoliko bi učiteljica neko dete izgrdila ili rekla da nešto nije dobro uradilo, istakla ga kao loš primer, za dete bi to bilo jako stresno i sutradan verovatno ne bi želelo da ide u školu. Odbacivanje ili izdvajanje iz grupe je glavni izvor stresa za decu ovog uzrasta.
Za decu nižih razreda osnovne škole stres može da izazove i to da neće znati da urade sve kako treba, diktat na času na primer ili pismeni zadatak. Dodatno ih plaši disciplina koju zahteva učiteljica ali, uprkos tome, žele da budu njeni pomagači. Ako im to dopusti, doživljavaju ovaj gest kao naklonost i samin tim će još teže podneti ukoliko ih nešto prekori.
Imperativ uspeha, deteta ili čitave škole je ogroman stres u višim razredima osnovne i u srednjoj školi. Detetove mogućnosti nisu uvek na nivou očekivanja roditelja i nastavnika, pa lošiji uspeh može da postane glavni stresor.
Zbog toga je zadatak svakog roditelja da u ovom osetljivom životnom periodu pruži svom detetu maksimalnu podršku i omogući mu da na što lakši način izbegne stresne situacije.
Autor: Snežana Milanović, diplomirani medicinar fizioterapeut
Izvor: Centar za korektivnu gimnastiku preko Antistres vodiča
Komentari 0