Glavobolje kod dece

• Zašto glava boli?

Ovo pitanje može da se zameni pitanjem: «Šta boli u glavi?».

Zvuči neverovatno, ali je istina da najveći «stanovnik» glave: mozak – NE BOLI. Moždano nervno tkivo NEMA nervne završetke za bol! Zato ne treba da čudi da se veliki broj operacija na mozgu sprovodi u lokalnoj anesteziji, koja omogućava hirurgu da otvori lobanju i stigne do mozga, a pacijent je skoro sve vreme budan!

Nervni završeci za bol se nalaze oko krvnih sudova, kojih u glavi ima mnogo, jer je za rad mozga potrebna velika količina kiseonika i hranljivih materija, koje se dopremaju baš krvnim sudovima. Mozak je «obučen» u fine ovojnice – meninge. One su, takođe, bogate nervima koji prenose bolne draži.

I tako, «rastezanje» krvnih sudova u glavi, ali i nadražaj moždanih ovojnica – izaziva snažan bol.

Ne treba zaboraviti ni sinuse – koji, izgleda, ničemu ne služe, već da se u njima stvaraju problemi: zapaljenja sluznice koja ih oblaže, a to zaista boli.

• Koji deo glave obično boli?

Bol u glavi često ne može tačno da se odredi, odnosno lokalizuje. Osim toga, mala deca nisu u stanju da odrede deo glave koji ih boli, pa se neretko glavobolja i ne prepozna, već se plač deteta proglasi za nervozu, neraspoloženje ili glad.

Veća deca, pogotovo adolescenti, lepo pokažu gde ih glava boli, ali se često desi da kažu: «Cela glava mi puca». Većina starije dece se žali na bolove u čeonom regionu (na primer, kod sinuzitisa), temenom ili slepoočnom regionu. Nekada glava boli samo pozadi – to su potiljačne glavobolje (koje mogu da budu pratilac povišenog krvnog pritiska. Izvestan broj dece ima glavobolju jedne polovine glave (po tipu migrenske glavobolje), a manji broj dece se žali na «šetajući» bol u glavi.

• Kako prepoznati bezazlene glavobolje?

Postoje stanja koja «idu» sa glavoboljom, a da se problem ne krije u glavi, već je glavobolja posledica problema koji nam je pred očima, ali ga «ne vidimo».

Ako dete ima kratkotrajan bol u glavi, koji posle par minuta spontano nestaje, i retko se ponavlja – ne obraćajte pažnju, pa će i dete prestati da se žali.

Treba poznavati stanja koja mogu da uzrokuju bezazlene glavobolje, koje se ipak ponavljaju. Evo šta treba uraditi kada se dete često žali da ga glava stvarno boli:

 Proverite detetu vid

Ako je dete pošlo u školu i vraća se sa glavoboljom, «umornih očiju», a kada se naspava i razigra – sve je u redu, posetite očnog lekara. Slično se dešava kod dece koja su sedela u prvoj klupi – pa su, po kazni ili u sklopu redovnog premeštanja, prebačena u poslednji red. Ako se tada jave glavobolje, treba proveriti vid. Glava boli zbog stalnog naprezanja mišića oka, koji pokušavaju da izoštre vid. Pošto je to skoro uvek neizvodljivo, javljaju se glavobolja i pritisak u očima. Jedna poseta očnom lekaru rešava problem: odredi se dioptrija, nabave «fensi» naočare, a glavobolje više nema!

 Proverite da dete nema povišenu temperaturu

Skoro sva mala deca imaju prolaznu glavobolju kada im je povišena telesna temperatura. Dok ne progovore, to se teško «provali», ali se kasnije glavobolja lako prepozna. Neka deca, jednostavno, imaju sklonost ka jakim glavoboljama pri skoku temperature, naročito kada se radi o vrednostima preko 38,5 stepeni. Pojedina dečica i pri nižim temperaturama imaju glavobolje, pa im treba pomoći.

Srećom, lekovi koji obaraju visoku telesnu temperaturu (antipiretici) su i dobri ublaživači bolova (analgetici), pa se sa padom temperature obično povuče i bol u glavi. Pošto određen broj dece ima jaku glavobolju čim «temperatura krene da raste», ne treba čekati njene visoke vrednosti, već dati analgetik koji će da ublaži glavobolju.

Kada se obori visoka telesna temperatura i dete živne, a glavobolja prestane – super! Ali, ako dete i posle normalizacije temperature ima snažne glavobolje, treba se posavetovati sa pedijatrom.

 Sunčanica

Čuvajte  se sunca. Opasno je i u proleće! Prekomerno izlaganje suncu može da dovede do brojnih problema, a jedan od njih je sunčanica. Glavobolja je obavezan pratilac sunčanice i obično se javi nekoliko sati posle izlaganja suncu, a praćena je slabošću deteta i mučninom, nekad i povraćanjem.

 Izmerite detetu krvni pritisak

Kod adolescenata, češće kod devojaka (mada to nije privilegija ženskog pola), sreće se nizak arterijski pritisak. Radi se o dosadnom, ali dugotrajnom fenomenu, koji ume da bude veoma neprijatan. Javljaju se vrtoglavice, nekad i nesvestice, deca nemaju snage, izgledaju pospano (često zevaju), a izvestan broj dece se žali na glavobolje, obično «u celoj glavi». Jedan od glavnih razloga bola je širenje krvnih sudova u glavi, a rekli smo da se oko njih nalaze nervni završeci koji su odgovorni za bol.

Kada se utvrdi da dete ima arterijsku hipotenziju (stručni naziv za snižen arterijski pritisak), mora da se promeni način ishrane i života deteta. Redovni obroci, uzimanje «jače» hrane i unošenje većih količina tečnosti, značajan je korak u rešavanju ovog problema. Važno je stimulisati dete da se bavi redovnim fizičkim vežbanjem, što će ojačati kardiovaskularni sistem i pomoći da se ovaj (obično nasledan) problem ublaži. Kod jakih bolova treba uzeti analgetik, ali to ne rešava problem u dužem vremenskom periodu. Ako je za utehu, niži pritisak je na duže staze «čuvar» zdravlja krvnih sudova!

I visok pritisak može da dovede do glavobolje, ali to svakako nije bezazlen bol u glavi. O tome ćemo detaljnije malo kasnije.

 Proverite da dete nije dobilo udarac u glavu

Veća deca mogu da se u igri ili u čarkama povrede – da zadobiju udarac u glavu, a da nema vidljivih povreda. Nekad se bol javlja odmah, a nekad par sati posle povrede. Deca često neće da priznaju da su se povredila, pa to treba «iščačkati» – obezbediti priznanje. Ukoliko nema tragova povrede, skoro uvek se radi o bezazlenim i prolaznim glavoboljama, koje nisu praćene drugim simptomima. Jedna doza leka protiv bolova (analgetika) je obično dovoljna da reši problem.