Sve više gojazne dece

Dr Marija Gradinac

Šta je gojaznost?

Gojaznost znači višak telesnih masti. Par kilograma viška ne znači obavezno da je Vaše dete gojazno. Međutim, to često ukazuje na sklonost ka lakom dobijanju kilograma, pa prema tome i potrebom za posebnim režimom ishrane i fizičke aktivnosti. Gojaznost se najčešće javlja oko 5, 6 godine života, ili u vreme puberteta. Brojna istraživanja su pokazala da dete koje je gojazno u uzrastu od 10 – 13 godina ima 80% šanse da bude gojazno i kasnije, u odraslom dobu.

Šta dovodi do gojaznosti? 

Uzroci gojaznosti su kompleksni i brojni i uključuju genetske, biološke, kulturološke i sociološke faktore. Jednostavno rečeno, do pojave gojaznosti dolazi kad se unosi više kalorija nego što organizam može da potroši. Genetski faktor je jedan od najjačih prediktora gojaznosti. Gojaznost roditelja udvostručava šanse da i samo dete bude gojazno kad odraste, bez obzira na težinu u detinjstvu. Iako pojedina oboljenja mogu dovesti do razvoja gojaznosti, u svega 1% slučajeva gojaznost je posledica realnog medicinskog problema.

Gojaznost kod dece i adolescenata najčešće je uzrokovana: 

– Konzumiranjem nezdrave hrane
– Prejedanjem
– Nedovoljnom fizičkom aktivnošću
– Naslednim faktorima
– Bolestima (endokrini ili neurološki problem)
– Lekovima (steroidi, neki lekovi za lečenje psihijatrijskih oboljenja)
– Stresnim događajima (razdvajanje dece od roditelja, razvod, selidbe, smrt, zlostavljanje)
– Porodičnim problemima ili problemima sa drugarima
– Nedostatkom samopouzdanja
– Depresijom ili drugim emocionalnim preoblemima

Da li je moje dete gojazno? 

Normalno je da tokom odrastanja deca povećavaju kilažu, ali kada taj prirast prevaziđe potrebe rasta i razvoja, dolazi do pojave gojaznosti. Deca rastu različitom brzinom tako da se ne može samo na osnovu klasičnog merenja reći da li dete ima višak kilograma. Stepen uhranjenosti procenjuje se pomoću indeksa telesne mase (BMI – body mass indeks) koji se jednostavno računa na osnovu visine i težine. Ako imate bilo kakvu sumnju vezano za težinu Vašeg deteta, konsultujte lekara. Na osnovu izračunatog indeksa telesne mase i pomoću specijalnih tablica, dobićete preciznu informaciju o stepenu uhranjenosti Vašeg deteta.
Koji su rizici i komplikacije gojaznosti?

Loši efekti gojaznosti na zdravlje su brojni:

– Povećan rizik za kardiovaskularne bolesti (koronarna bolest, infarkt … )
– Visok krvni pritisak
– Dijabetes
– Problemi sa disanjem
– Problemi sa spavanjem

Gojaznost u dečijem uzrastu je često povezana i sa pojavam emotivnih problema. Tinejdžeri sa viškom kilograma imaju daleko manje samopouzdanja i manje su omiljeni u društvu. Česte su depresija, anksioznost i opsesivno-kompulsivni poremećaji.

Kako lečiti gojaznost? 

Najuspešniji pristup lečenju gojaznosti podrazumeva promenu načina života, korekciju ishrane i povećanje fizičke aktivnosti. Lekovi i hirurške intervencije dolaze u obzir samo u precizno definisanim situacijama. Uspeh lečenja zavisi od uzrasta deteta i od prisutnih komplikacija. Gubitak kilograma bi trebalo da bude postepen, 0.5 kg ili manje nedeljno. Svaki veći gubitak bi zahtevao izuzetno restriktivnu dijetu koja može štetno uticati na rast i razvoj. Prvi cilj koji treba postaviti je smanjenje težine za svega 10%. Upravo je pokazano da gubitak prvih 10% telesne mase ima najveći efekat na opšte zdravlje. Kada postignete ovaj cilj, potrebno je da se ta težina održava 6 meseci, pre nego što se nastavi sa daljim gubitkom kilograma.
Međutim, pravi podvig je održati željenu telesnu masu, pre nego samo izgubiti kilograme. Adolescenti se često po postizanju željene kilaže vraćaju starom načinu života, i kilogrami su opet tu.

Pre započinjanja dijete, dete prvo mora da bude detaljno pregledano kako bi se isključilo eventualno oboljenje kao mogući uzrok gojaznosti. Nikako ne započinjite sa dijetom na svoju ruku. Nema jednog recepta za sve, ali postoje neke opšte prihvaćene preporuke.

Šta možete uraditi i sami: 

Ishrana:

– Promenite način ishrane (jesti sporije, uobročiti se)
– Spremajte zdrave, balansirane obroke i jedite zajedno kao porodica.
– Smanjite veličinu porcije, a prepustite Vašem detetu da traži još ako želi. Nikada ne insistirajte da dete :“očisti tanjir“. Posuda sa jelom ne treba da stoji na stolu.
– Kupujte i nudite dete sa više voća i povrća. Dozvolite detetu da samo bira ovu vrstu namirninca prilikom kupovine.
– Kupujte manje gaziranih i slatkih napitaka, grickalica i slatkiša bogatih kalorijama i mastima.
– Potrudite se da Vaše dete doručkuje svaki dan. Doručak će obezbediti energiju potrebnu da prati nastavu ili uči. Preskaknjem doručka dete će biti gladno i umorno u toku dana.
– Raspitajte se šta Vaše dete jede u školi
– Što ređe jedite brzu hranu. Kada odete u restoran sa brzom hranom, nastojte da članovi Vaše porodice biraju što zdraviju hranu sa menija, npr. salatu sa manje masnim prelivom ili male sendviče bez sira ili majoneza.
– Nudite dete vodom ili obranim mlekom pre nego sokom. Ako Vaše dete ne može bez soka, preporuke su do 160 ml dnevno za decu uzrasta 1- 6 god., odnosno 220-350 ml za 7-18 god.
– Ograničite unos zasićenihi trans masnih kiselina (masno meso, svinjetina, puter, punomasni mlečni proizvodi). Umesto toga obezbedite unos masti iz ribe, biljnog ulja, koštunjavog voća i žitarica.
– Nemojte da se obeshrabrite ukoliko Vaše dete ne prihvati odmah novu hranu. Nekada je deci potrebno nuditi novu vrstu hrane 10 i više puta pre nego što je ona private kao sastavni deo ishrane.
– Nikako ne koristite hranu kao nagradu. „Ako pojedeš spanać, dobićeš kolač“. Ovo šalje detetu poruku da je povrće manje vredno od dezerta.

Povećajte nivo fizičke aktivnosti Vašeg deteta. Fizička aktivnost ne samo da povećava potrošnju kalorija, nego i smanjuje apetit.
– Dajte dobar primer detetu. Ako dete vidi da ste i Vi fizički aktivni i da uživate u tome, ono će prihvatiti takav obrazac ponašanja
– Stimulišite dete da se uključi u sportske aktivnosti škole ili da počne da se bavi sportom.
– Imajte razumevanja za potrebe Vašeg deteta. Ako ono ne uživa u sportu, pomozite mu da nađe aktivnost koja mu odgovara kao što je npr. igranje uz omiljenu muziku.
– Budite aktivni zajedno kao porodica. Organizujte dnevne poslove kao sto su npr. nameštanje kreveta, pranje kola, ili usisavanje. Planirajte zajedničke aktivnosti kao sto je odlazak u zološki vrt, vožnja biciklom, ili šetnja.
– Odredite koliko će vremena Vaše dete provesti gledajući televiziju, igrajući igrice,
– Stimulišite dete da ustaje i da se kreće tokom reklama i ne dozvolite da jede grickalice dok gleda TV.

Imajte u vidu da dečije telo nije spremno za iste napore kao i odrasli. Ne terajte decu da dugo džogiraju, trče na traci ili voze sobni bicikl, niti da podižu teške terete. Najbolja je ona aktivnost koju dete samo odabere.
Deci je potrebno oko 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno, odjednom ili u više kratkih intervala od po 10 ili čak 5 minuta. Ako Vaše dete inače nije aktivno, počnite onoliko koliko može da izdrži pa polako podižite do 60 minuta.

Budite podrška svom detetu!
– Recite Vašem detetu da je voljeno, posebno i važno. Dečije sampouzdanje se umnogome bazira na tome kako ih doživljavaju roditelji.
– Volite Vaše dete bez obzira na to koliko kilograma ima.
Roditelji mogu pomoći deci tako što će ih ohrabrivati, isticati njihove pozitivne osobine, popraviti njihovo samopouzdanje, a ne stalnim insistiranjem na problemu sa kilogramima. Deca sa viškom kilograma bolje znaju od bilo koga drugog da imaju problem. Kada gojazno dete ima i emotivnih problema potrebno je uključiti psihologa.
Gojaznost je medicinski problem koji se najlakše prepozna ali se najteže leči. Ukoliko se na vreme ne spreči, gojzanost u dečijem dobu, često postane doživotni problem.
Zapamtite, da bi se održala optimalna telesna masa neophodna je jaka motivacija.
Prema tome, jedno gojazno dete ili adolescent mora da nauči da jede i uživa u zdravoj hrani u umerenim količinama, da redovno vežba kako bi održalo željenu kilažu. Medicinski savet i zdrav razum su najsigurniji i najefektniji način da pomognete Vašem detetu da izgubi višak kilograma i tako mu obezbedite zdravu budućnost.