Svetska zdravstvena organizacija svedoči:
- Da se u poslednjih 30 godina broj ljudi sa prekomernom telesnom težinom se udvostručio! Preko 10% sveta ima prekomernu uhranjenost ili gojaznost
- Dve trećine svetske populacije živi u državama gde gojaznost uzrokuje više smrtnih slučajeva nego pothranjenost.
- 1,5 milijardi odraslih ljudi je prekomerno uhranjeno ili gojazno
Kada se analiziraju podacu u zemljama Evropske unije problem sa povećanom telesnom masom ima 37 – 57 % žena i čak 51 – 69 % muškaraca! U Evropi godišnje umire milion ljudi od posledica prekomerne uhranjenosti.
Problemi, zdravstveni, ekonomski ali i psiho-socijalni, koje gojaznost uzrokuje su u takvoj meri porasli da nema ni jedne ozbiljne države koja nema strategiju protiv ove bolesti! Čak se države ujedinjuju u borbi protiv eksplozije gojaznosti, gradeći zajedničku strategiju sa ciljem da se što pre ova dramatična situacija poboljša.
- Kakva je situacija kod dece
Zabrinjavajuće loša!
- Prema podacima Svetske zdavstvene organizacije blizu smo broja od 50 miliona dece koja su mlađa od pet godina, a imaju prekomernu telesnu težinu ili su gojazna! 80% ih živi u zemljama u razvoju.
- U SAD se u poslednjih trideset godina broj gojazne dece udvostručio, a među adolescentima utrostručio.
- Smatra se da je već sada svako četvrto dete u Evropi gojazno. Procenjuje se da se svake godine broj gojazne dece u Evropi poveća za 400.000.
- U Srbiji oko 15% dece u predškolskom uzrastu ima višak kilograma, a skoro 20% mladih je prekomerno uhranjeno ili gojazno! Ovaj trend nažalost ima konstantnu tendenciju porasta.
Nema dileme – borba je neophodna, a prvi korak u svakoj pripremi za borbu – upoznati neprijatelja – evo činjenica koje pokazuju zašto je gojaznost pandemija savremenog doba koja se mora suzbiti:
Gojaznost JESTE bolest, i to hronična bolest koja se izuzetno teško leči!
Procenat izlečenja od brojnih malignih bolesti kod dece je daleko veći u poređenju sa izlečenjem gojaznosti. Prošle godine je Američka akadamija za pedijatriju gojaznost svrstala među bolesti! Odavno je to bilo jasno, ali je ovim verifikovana i ozvaničena prava priroda gojaznosti, ali i potreba da se “simpatično popunjena dečica” svrstaju tamo gde im je zaista mesto – među pacijente. Jedan od razloga “procvata” gojaznosti svakako jeste olako shvatanje problema prekomerne uhranjenosti i nepoznavanje opasnosti koja preti od gojaznosti.
Gojaznost kod dece drastično povećava verovatnoću pojave gojaznosti u odraslom dobu. Najmanje dve trećine gojaznih školaraca biće gojazni odrasli – kad je dete gojazno u školskom (predpubertetskom) uzrastu, šansa da ostane gojazno i kada odraste je od 60-85%, a što je dete gojaznije to je ova verovatnoća veća!
Praktično svaki važan organ u telu je na udaru gojaznosti i komplikacija ove bolesti. Poremećaji i bolesti vezane za gojaznost se mogu videti brzo, ali mnoga oboljenja nastaju posle više meseci i godina patnje organizma zbog prekomerne težine:
- Bolesti srca i krvnih sudova: povišen krvni pritisak, povećan nivo masti u krvi (uključujući i holesterol) ugrožavaju zdravlje gojazne dece, ali i drastično povećavaju rizik od moždanog i srčanog udara u odraslom dobu.
- Rizik od predijabetesa je značajno veća kod gojazne dece, a to povećava rizik od nastanka dijabetesa – šećerne bolesti. I drugi endokrini poremećaji se češće jaljaju kod gojazne dece: metabolički sindrom, poremećaji puberteta, problemi u trudnoći (čak je veća verovatnoća da gojazne adolesecntkinje ostanu trudne)…
- Gojazna deca se suočavaju sa problemima koštano-zglobnog sistema (otežana pokretljivost, zapaljenja…) , imaju respiratorne probleme (hrču i kratkotrajno prestaju da dišu u snu – apnea), probleme sa kožom (infekcije, iritacija u pregibima…), gastrointestinalne poremećaje (masna jetra, kamenje u žučnoj kesi…)
- Psihosocijalni problemi: gojazna deca su “markirana” među vršnjacima, izložena poruzi, neretko i zlostavljana, zato beže u druženje sa sebi sličnima i izdvajaju se iz uobičajenih vršnjačkih aktivnosti. Gojazni imaju problema sa samopouzdanjem i samopoštovanjem, a češće oboljevaju od anksioznosti i depresije.
- Višegodišnja gojaznost povećava rizik od malignih bolesti: rak dojke, debelog creva, materice, bubrega, prostate, jednjaka, žučne kese, štitne žlezde, limfoma…
KAKO SPREČITI GOJAZNOST?
Sve ovo su naučno dokazane činjenice, pa je prevencija gojaznosti jedan od glavnih zadataka zdravstvenog sistema svake zemlje.
- Prevencija gojaznosti počinje PRE rođenja deteta!
Poznato je da se gojaznost problem sa kojim se suočava nerođeno dete. Fetusi gojaznih majki imaju povećan rizik od gojaznosti! Novorođene bebe gojaznih majki imaju više masnog tkiva i imaju problem sa rezistencijom na insulin (koji je jedan od glavnih problema kod gojaznih) što je pokazala jedna ozbiljna nova studija.
To znači da prevencija gojaznosti kod dece treba da počne PRE i tokom trudnoće! Važno je da buduća majka bude svesna ovog rizika, da uđe u trudnoću sa normalnom telesnom težinom, ali da pazi da tokom trudnoće ne postane gojazna. Dakle, zdrava hrana, redovna (ali prilagođena) fizička aktivost i odmor su način da se ovo reši PRE rođenja bebe.
- Prve dve godine života su ključne za prevenciju gojaznosti
Stara „bapska tvrdnja: debela beba – zdrava beba“ je potpuna zabluda, istina je potpuno drugačija!
Ozbiljne medicinske studije su pokazale da gojazna beba lako postaje gojazno dete, a potom i gojazni čovek. Ako se bebe brzo goje u prve dve godine, ogromna je šansa da kasnije postanu gojazni ljudi. Prebrz prirast telesne mase (preko preporučene gornje granice) je dakle jedan od glavnih faktora rizika za nastanak gojaznosti u odraslom dobu.
Najbolji način prevencije gojaznosti u prvim mesecima života je dojenje! Nema bolje hrane za bebu od majčinog mleka, tu nema dileme, a pokazalo se da dojena beba ima manje šanse da postane gojazno dete, a tako i gojazni odrasli član društva. Tako je rizik od gojaznosti 20% niži kod dojenih beba, a pokazalo se i da dužina dojenja ima uticaj na prevenciju gojaznosti – što majka duže doji bebu, manje su šanse da beba kasnije postane gojazna! Jedno istraživanje je pokazalo da bebe dojene devet meseci imaju za 30% manje šanse da kasnije postanu gojazna deca! Pored mnogobrojnih korisnih efekata dojenja, evo još jedne prednosti majčinog mleka!
- A kada mama prestane da doji
Posle prestanka dojenja se mora voditi računa o vrsti mleka koje beba dobija. Nema prave zamene za majčino mleko, ali je važno da se daju adaptirane mlečne formule u kojima je kravlje mleko, posebnim tehnološkim procesima, prilagođeno baš za ishranu beba. Jedan od glavnih zadatak u pripremi adaptiranih formula je da se veliki proteini kravljeg mleka „iseckaju“ na manje, a to znači i pogodnije za bebu. Veliki proteini nose veći rizik od alergije, ali i druge probleme.
- Kakve veze imaju proteini u adaptiranim mlečnim formulama sa gojaznošču
Nije važna samo veličina proteinskih molekula već je važna i količina (koncetracija) proteina u mlečnim formulama za bebe. Proteini su ključni faktor rasta i razvoja dece, pa je naizgled logično da više proteina u adaptiranim formulama znači i veću korist za bebe.
Nije tako – više proteina u mleku za bebe, znači i veći rizik od gojaznosti!
Nekoliko evropskih i američkih istraživanja (poslednje je nedavno objavljeno u prestižnom časopisu Pediatrics) je pokazalo da mlečne formule koje sadrže veću količinu proteina dovode do prevelikog napreka u težini beba u prve dve godine života, a tako se šansa da ove bebe kasnije budu gojazna deca (potom i gojazni odrasli) značajno povećava. Kod dojenih beba se ovo, naravno, ne dešava!
Jedna velika studija obavljena u pet evropskih zemalja je pratila preko 1138 zdravih beba koje su dobijale formule sa manje ili više proteina. Pokazalo se da formule sa manjim sadržajem proteina ne dovode do prekomernog prirasta u težini kod beba! Zaključak istraživanja je da formule sa manjom količinom proteina nose i manji rizi od gojaznosti!
Nema sumnje da su adaptirane formule sa manjim sadržajem proteina najbolji način da se nastavi ishrana beba posle završetka odojačkog perioda. Naravno, ovo važi i za bebe čija mame, iz objektivnih medicinskih razloga, ne mogu da ih doje.
- Šta još može da poveća rizik od gojaznosti kod beba
Pored načina ishrane, pokazalo se i da spavanje, ili bolje reći nespavanje utiče na gojaznost! Najnovija studija američkih autora je pokazala da bebe koje noću nemaju dovoljno sna imaju dvostruko veću šansu da kasnije postanu gojazna deca. Pored pravilne ishrane, bebama je potreban i zdrav san.
Da li je preporučljivo da gojazni dete koje trenira karate prebacimo na ronjenje?
Da li je ronjenje bolji sport uz redukciju ishrane joja već traje oko godinu dana
Hvala
To dete treba da odluči – da odabere sport.
Potom sportski lekar ili pedijatar treba da pregleda dete, uradi EKG i proceni da li je izabrani sport pogodan za dete.