Foto: Freepik
Grami, centimetri…
Laički posmatrano, najbitniji pokazatelji napredovanja bebe iskazuju se upravo u ovim mernim jedinicama. Stručno su ovo takođe bitni pokazatelji, ali isključivo posmatrani u kontekstu celokupnog rasta i razvoja svakog deteta ponaosob, ne zanemarujući ni period pre rođenja, dok je beba u maminom stomaku. Obzirom da je taj, tzv. prenatalni period, vrlo specifičan, priču o njemu ostavićemo za neki drugi put i ovog puta ćemo se baviti bebama rođenim u terminu, nakon urednih trudnoća.
U trenutku rođenja prosečan dečak u Srbiji težak je 3626±410g i dugačak 51,4±1,6cm, a prosečna devojčica teška je 3474±360g i dugačka 50,7±1,6cm. Tako kaže statistika, a u ovim podacima snalaze se samo stručnjaci i roditelji koji već imaju decu čije se mere uklapaju negde u ovu gomilu cifara. Ko se baš i ne uklapa, ima problem, jer će, prirodno, zaključiti da sa njegovim detetom nešto nije u redu. Međutim, reč prosečan u ovom kontekstu nije sinonim za zdrav. To je samo presek stanja na rođenju, pri čemu se ne razmatraju brojni faktori koji utiču na rast, a pre svega nasledni činioci ( ukoliko su oba roditelja nižeg rasta i sitnije građe, prirodno je i da njihovo potomstvo bude sličnih karakteristika).
Jednostavan uvid u cifre, npr. težinu i dužinu na rođenju, nije dovoljan da bi se definisalo zdravstveno stanje bebe. Beba težine 2600g može biti „konstitucionalno sitna“ ( što bi značilo da je genetski sitno, zdravo novorođenče ) ili „hipotrofična“ ( novorođenče koje usled nekih faktora u trudnoći ( visok pritisak majke, pušenje, težak oblik šećerne bolesti kod majke… ) ili prevremenog rođenja nije dostiglo svoju optimalnu težinu ). Ni težina bebe veća od proseka nije uvek dobra, pa je tako jedna beba „krupna“, a druga može biti „hipertrofična“ ( najčešće kod beba majki sa šećernom bolesti u trudnoći; beba deluje otečeno, i često joj je potrebno više vremena i pomoć lekara i pedijatrijskih sestara da se prilagodi vanmateričnim uslovima ).
Prvi mesec
Najduži i za roditelje često najstresniji mesec po mnogo čemu je specifičan. Beba najčešće još u porodilištu izgubi na težini, zbog eliminacije viška tečnosti i evakuacije stolice s jedne, i malog unosa s druge strane. Gubitak i do 10% telesne mase je očekivan i normalan. Ovo se naročito odnosi na bebe rođene u tzv. baby friendly porodilištima, koje su isključivo dojene, jer je prvo mleko, tj. kolostrum, iako neprocenjive biološke, ipak niže kalorijske vrednosti i stvara se u vrlo malim količinama. To nikako ne znači da bebi treba formula, naprotiv, potreba novorođenčeta i jesu češći, a manji obroci ( u uzrastu od nedelju dana bebin želudac je tek veličine golf loptice! ). Dakle, gubitak težine u prvim danima života pokazatelj je uspostavljanja funkcije bubrega i creva, tako da neonatologe može vrlo da se zabrine ako do ovog gubitka ne dođe.
Kada dođete kući, gubitak se može nastaviti još nekoliko dana, a zatim je očekivano da beba polako počne da dobija u težini, i da početni gubitak nadoknadi do petnaestog dana života. Lično nisam pobornik merenja deteta u kućnim uslovima, niti prečestog merenja ( nikako nekada savetovano merenje pre i posle podoja, zato što: dojene bebe ne uzimaju uvek iste količine mleka, one nekada imaju stolicu 10 puta dnevno, a nekada nemaju po 7 i više dana, nekada je stolica u toku obroka itd ). Ukoliko vam je beba već izgubila svojih 10%, i zabrinuti ste da ne izgubi još, možete odvesti bebu na prvi pregled u vaš dom zdravlja sa 15 dana, kada ćete bebu izmeriti ( ako je beba teška kao na rođenju ili teža – odlično! ), i istovremeno će je pregledati pedijatar, pa ćete dobiti pravi i kompletan uvid u trenutno stanje. Ono na šta treba obratiti pažnju je činjenica da se merenje obavlja na prvi put toj vagi, pa da su manja odstupanja moguća i očekivana.
Kako da znam da beba dovoljno sisa, ako je ne merim? Ovo pitanje mori novopečene roditelje, naročito ako mama isključivo doji, jer dojka nažalost nije providna i graduirana kao flašica. Ova dilema, srećom, retko se ponavlja kod drugog, trećeg i svakog sledećeg deteta. Ukratko, ukoliko je beba mirna najmanje sat i po vremena od početka prethodnog podoja, iako vrlo naporno, to je dovoljno u prvim danima života ( beba je nedovoljno snažna, kolostruma se stvara po malo, i češći podoji su normalni za taj period ). Nepravilan razmak između podoja je takođe očekivan. Najbitnije je pratiti da li beba redovno mokri – suve pelene pri presvlačenju novorođenčeta razlog su za sumnju u dovoljnost ishrane i raniji odlazak na merenje ( ukoliko niste sigurni da li je pelena suva, predlažem da beležite vreme kada menjate pelenu i izmerite nju na vagici, razlika u težini lako će vam dati odgovor ).
Poštovani,moj decak za par dana puni jednu godinu.Rodjen je sa 3,800 kg i 54 cm.Dojen do 7 meseca.Odlicno prihvatio hranu,zaista se trudim da jede raznovrsno,ne jede industrijske kasice.E sad ono sto mene brine jeste sto mi izgleda dosta sitno da ne kazem mrsavo u odnosu na njegove vrsnjake.Sa 9 meseci je imao 9 kg.Sad jos ne znam ali mislim da nema sanse da je utrostrucio svoju kilazu.Da pomenem da je previse aktivan,propuzao sa 6 meseci a prohodao sa 10.I koliko god da jede on mi uopste nije krupan,jedino je dugacak.Da li da me brine ako nije utrostrucio kilazu?
Ma kakva briga…ovo je sve ok!
Poštovani, zaista imam problem sa mladjom cerkom, rođena je sa 3600g sada je u 9.mesecu i tek ima sedam kilograma. Ona je rodjena i sa poremećajem rada nadbubreznih zlezda (KAH) i od rodjenja je na svakodnevnoj kortikoidnoj terapiji. U 4.mesecu je dozivela adrenalnu krizu jer doza aldostetona nije bila dovoljna, nakon dupliranja doze stabilizovala se. Takođe je u 13.om danu zivota imala operaciju zgloba levog ramena jer se u bolnici zarazila stafilococ aures, septični artritis. Tri nedelje bila na venskoj terapiji jakog antibiotika, tri nedelje palitrex na usta. Pored svega sto je pregurala i pored svog truda koji ulazem u njenu ishranu ne uspeva mi da nadoknadi izgubljeno. Endokrinolog kaze „Da jeste ispod proseka ali ide uzlaznom putanjom“ (?) Meni to nije za utehu i dan i noc bijem glavu kako ovo dete da izvucem. Da kazem jos i da imam stariju cerku od 4,5 koju sam isto ovako hranila i koja je odlicno napredovala. Naravno da njih dve ne mogu da uporedjujem ali kad vidim da je prva imala kilažu sa tri meseca koliko druga sad sa devet dodje mi da iskocim iz sopstvene kože! Mladja beba jeste jela sve sto joj spremim i kupljeno i domace, nekad sve, nekad manje, na kravljem je mleku od sedmog meseca. Sada je imala stomacni virus i vidi se da stagnira jer nije jela kao uobicajno. Nutricionista kaze „biće bolje“ ali ja taj boljitak ne vidim. Molim vas neki savet.
Mislim da, u opisanoj situaciji, NEMA razloga za brigu! Budite strpljivi i uporni u davanju zdravih obroka bebi.
Vaša beba je pravi junak, izdržala je i pregurala ozbiljne bolesti, pa je ovaj dosadasnji napredak u težini ODLIČAN!
Mene brine duzina i kilaza bebe devojcice:( rodjena je sa 2950, izasli sa 2720, duga 49. Sa pet punih meseci ima 6kg i 60cm. Brine me jako duzina, mala mi je nekako, kilaza je isto mala, ali mi nije mrsava. Dojim je samo. Hvala na odgovoru.
Ovo je sve kako treba – nema razloga za brigu.
Moja cerkica je imala na rodjenju. 4.610gr.. Jel moguce da zbog toga sporije napreduje od ostale?
NIJE neobično da „krupne“ bebe malo sporije napreduju, ali je prava procena NEMOGUĆA bez pregleda i praćenja deteta.
Poštovani, moja beba (dečak je u pitanju) je rodjen sa 3450gr i dužine 51cm a izašli iz bolnice sa 3220gr. Na kontroli sa 2 meseca i nedelju dana je imao 6kg i visok 56cm. Izmuzavam se pa mu dajem na flašicu pošto nemam dobre bradavice a sa silikonskim to traljavo ide. Noćne obroke već sam izbacuje, ručka primera u pola 11 pa u pola 5. Pitanje je, jel to sve u redu ili je dodao puno na kilaži?
Srdačan pozdrav
Samo da se izbace noćni obroci – oni su višak