Foto: Canva
Učenje je proces. Učenje se na mlađim uzrastima ostvaruje kroz igru, ali i na školskom uzrastu je dobro zadržati ovakav način učenja. Dete najlakše uči u opuštenoj atmosferi, bez pritiska i kada misli da se igra.
Školski zadaci – u čemu roditelji najčešće greše?
Roditelji polaskom deteta u školu zastrašuju malog đaka rečenicom: „Kad kreneš u školu, nema više igre, čeka te učenje“ ili „U drugom polugodištu ćeš morati da zagreješ stolicu, nema više opuštanja.“ Kroz ovakve razgovore učenje decu asocira na mučenje i kažnjavanje. Međutim, ako se učenje organizuje dobro, dete će imati dovoljno vremena i za igru, druženje, odmaranje.
Roditelji očekuju da dete uradi domaći zadatak, spremi se za jedan test mukotrpnim radom od nekoliko dana, dobije dobru ocenu i roditelji smatraju da je dete naučilo i savladalo gradivo. Ovo je dobro samo na kratkoročne staze.
Kako roditelji mogu da pomognu detetu pri savladavanju gradiva?
Važno je da je roditelj uključen u školski život deteta, ali ne tako da mu čini „medveđu uslugu“. Roditelj treba da se informiše o obavezama koje dete ima, da sagleda ima li prepreka u učenju, kao i da indirektno prati da li mališan obavlja svoje zadatke, ali sa poverenjem u njegove mogućnosti. Ukoliko roditelj krene da odmah bombarduje dete pitanjima tipa – Šta ima da se uči za sutra, pa krene sam da lista sveske i „traži“ domaće zadatke umesto deteta, već je napravio nekoliko grešaka.
Roditelji su prezauzeti i opterećeni željom da njihova deca budu najbolja i upravo tim ambicijama narušavaju sticanje radnih navika kod dece i mogućnost ostvarivanja procesa učenja. Sve su češće onlajn grupe između roditelja, nekada su čak i učitelji i nastavnici uključeni, gde se roditelji informišu o zadacima, lektiri, testovima… U ovom procesu izostavljen je najvažniji činilac, a to je učenik. Uvek savetujem roditeljima da ne pitaju vaspitače/učitelje/nastavnike koje zadatke imaju deca, jer upravo su deca ta koja je neophodno da to zapamte. Roditelji iz najbolje namere sede po nekoliko sati uz decu i do osmog razreda rade domaće zadatke, čitaju lektire, pišu sastave. Ovakvo učenje nema funkciju.
Evo nekoliko saveta kako da roditelji pomognu svojoj deci tako da ne odmažu:
1. Kada se vrati iz škole, dete mora najpre da se odmori, nije spremno da sedne odmah i krene sa učenjem.
2. Vrlo je efikasno da učenici naprave plan učenja, gde će svakodnevno planirati aktivnosti i učenja i odmor. Nije važno što nemaju test za sutra, dobro je da obnove gradivo od tog dana, tako se postiže kontinuiranost u radu. Važno je i planirati učenje otprilike u isto vreme svakog dana.
3. Sat vremena pre spavanja, dete ne bi trebalo da koristi elektronske uređaja zbog boljeg odmora i prikupljanja energije.
4. Obezbediti podsticajnu sredinu za učenje, bez buke, uvek na istom mestu koje je napravljeno samo za učenje.
5. Ako je dete mlađeg uzrasta čitajte mu, makar jednu priču pre spavanja, i pričajte o tome, u starijem uzrastu pričajte sa decom o pročitanom, podstičite ih pitanjima na razmišljanje.
6. Ne nagrađujte ocene materijalnim, ocena je već nagrada.
7. Ne opterećujte dete ocenama, cilj je da nauče da uče i razvijaju svoje kapacitete. Svi grešimo i nismo uspešni u svemu, dozvolite i svojoj deci da pogreše i sami uče iz grešaka.
8. Omogućite detetu da zavoli učenje i pretvorite ga u pozitivne rituale.
Kristina Miladinović, master pedagog
Yumama
Komentari 0