Najčešće se javlja kod odojčadi i dece, sa učestalošću od oko 1 na 500 živorođene dece, mada se može javiti i kod odraslih, najčešće zbog tumora mozga, nakon trauma glave, zapaljenja moždanica…
Malo anatomije…
Ljudski mozak sastoji se od velikog mozga, moždanog stabla i malog mozga. Veliki mozak ispunjava najveći deo lobanjske duplje i nadvija se nad moždanim stablom kao krošnja. Na moždano stablo nastavlja se kičmena moždina smeštena u kanalu kičmenog stuba. Mali mozak nalazi se iza moždanog stabla, a ispod velikog mozga, u potiljačnom delu lobanjske duplje. U moždanom tkivu krije se sistem „šupljina“, tj. moždanih komora. Ima ih četiri i međusobno su povezane sistemom kanala i otvora. Moždane komore su mesta gde nastaje najveći deo cerebrospinalne tečnosti, koja zatim kroz pomenute kanale i otvore cirkuliše od najvećih, tzv. bočnih komora, u velikom mozgu, kroz treću i četvrtu komoru, a zatim „napušta“ unutrašnjost moždanog tkiva i „izlazi“ u prostor između površine mozga i njegovog omotača. Ovaj prostor naziva se subarahnoidalni prostor, prostire se oko mozga i kičmene moždine i ispunjen je likvorom. U njega su uronjeni „prstoliki“ izraštaji krvnih sudova ( vena ) koji apsorbuju „višak“ likvora, održavajući njegovu količinu stalnom.
Uloga cerebrospinalne tečnosti
Zahvaljujući prisustvu likvora, mozak „pluta“ u lobanjskoj duplji, umesto da se po njoj slobodno premešta pod uticajem gravitacije ( što bi bilo prilično rizično za organ od takvog značaja ). Cerebrospinalna tečnost štiti osetljivo moždano tkivo od dejstva mehaničke sile, ublažavajući je, u njoj se nalaze brojni hormoni i hranljive materije, uklanjaju se štetni proizvodi metabolizma…
Zašto nastaje hidrocefalus?
Stvaranje i resorpcija likvora su procesi koji su normalno u dinamičkoj ravnoteži, čime se ukupna količina održava na relativno konstantnom nivou. Do povećanja količine cerebrospinalne tečnosti najčešće dolazi zbog poremećene cirkulacije i apsorpcije, a znatno ređe zbog povećanog stvaranja likvora. Krajnji rezultat je povećanje zapremine tečnosti u zatvorenoj lobanjskoj duplji, što može dovesti do oštećenja moždanog tkiva zbog direktnog pritiska prepunjenih moždanih šupljina, kao i zbog otežane i neadekvatne cirkulacije krvi ( i krvni sudovi su izloženi povećanom pritisku, tj. pritisnuti! ).
U zavisnosti od toga da li je osnovni poremećaj u cirkulisanju likvora ili u njegovoj apsorpciji, hidrocefalus se deli na dva osnovna tipa:
1. opstruktivni ili nekomunikantni – kod ovog tipa hidrocefalusa postoji prepreka u toku likvora kroz moždane komore; može nastati zbog suženja kanala koji povezuje treću i četvrtu moždanu komoru, u sklopu nekih naslednih oboljenja i urođenih anatomskih anomalija ( Arnold Chiari malformacija, Dandy Walkerov sindrom itd ), kao posledica meningitisa u novorođenačkom periodu, krvarenja u predelu moždanih komora ( čemu su prevremeno rođene bebe sklone ), nakon nekih infekcija u toku trudnoće…
2. neopstruktivni ili komunikantni – „prstoliki izraštaji“ vena su „zapušeni“, pa ne mogu da apsorbuju likvor; često je prouzrokovan krvarenjem u moždane komore i subarahnoidalni prostor kod prevremeno rođene dece, bakterijskim meningitisom ( tuberkuloznim ili pneumokoknim ), nekim infekcijama u toku trudnoće…
Pozdrav. Pisala sam ranije za svoju Saru, kada je imala 3 mjeseca. E ovak, operisana je 26.11. 2014. U Tuzli, ugradjen sant u desnu komoru, komore su joj bile 56,36 i 12. Isle smo na kontrole prije 15-20 dana i sad su 9, 6 i 7. Presretni smo. Sara i prica, cuje, vidi. Ruke, noge ma sve funkcionise odlicno. Mi se nadamo da ce tako i ostati ABd
Postovanje!
Zelim sa vama da podelim svoje iskustvo sa hidrocefalusom,ali bih zamolila sve zabrinute roditelje,kod cije je dece dijagnostifikovan hidrocefalus,ne uzmu sve „zdravo za gotovo“,jer ponavljam,to je samo moje iskustvo,a raduje me sto sam procitala da ima dosta slucajeva gde hidrocefalus nije ostavio nikakve posledice po psiho-fizicki razvoj.
Dakle,imam 36 godina,i odmah po rodjenju lekar je posumnjao na hidrocefalus.Kada se to potvrdilo,operisana sam kada sam bila stara 40 dana i tada mi je ugradjen prvi sant,no vec tada nije bilo sve u redu,pa je po pricanju moje majke,bila neophodna jos jedna intervencija.
Kada mi je bilo 20 godina,neophodna je bila zamena santa,da bi mi sa 30 godina bila uradjena jos jedna operacija prilikom koje mi je odstranjen sant,te sam zivot nastavila bez „pumpice“.
E sad…posledice.
Kod mene su to: slabiji vid,losa motorika,slabija koncentracija (vrlo cesto mi je potrebno vise vremena da „skapiram neku prostu stvar“,sto zdrave ljude u mojoj okolini zna da „dovede do ludila“.) Socijalni zivot za mene gotovo da ne postoji,jer se tesko nosim sa pogledima ljudi,(kod mene jos i razrokost cini svoje).Isla sam u redovnu skolu,sa decom koja nisu imala zdtavstvene probleme,(bar ne te vrste) i za mene je to znalo biti jako traumaticno.
Uktatko,ja vidim,ali ne dobro,ja hodam,ali ne kao zdrava osoba,dobro cujem,dobro govorim…Nekako,meni samoj se cini da sam ostala na granici deteta i odrasle osobe,i isto tako na granici zdravlja i bolesti.
Hvala svima koji su imali strpljenja da procitaju post do kraja (osecam da sam udavila :-). Pozdrav!
Mozes li da mi se javis mailom?? Volela bih da podelimo iskustva… hvala… zandricaa@yahoo.com
Poštovani,
pratim vaše strepnje, zabrinutost i uplašenost.Neka vaši snovi ne budu njihovi. Moj sin je prevremeno rođen sa 6 meseci (1500 g) – majka mu je umrla kod porođaja. Sinova diagnoza – hidrocefalus. Sa 3 godine imao je prvu operaciju i ugrađen mu je šunt. Od početka imao je probleme sa koordinacijom ali sa vremenom to je prošlo. Ni po čemu nije se razlikovao od vršnjaka – u OŠ bio je odličan učenik, a osobito voli jezike i glasbu. Sa 15 godina šunt mu je promjenjen. Sada mu je 16 godina i ide u prvu godinu srednje. Kad smo tražili neki sport, preporučeno nam je hodanje. Do sada smo prešli sve Juliske Alpe i Karavanke (naime živimo u Sloveniji pa nam to dođe kao nacionalni sport ; )) . Sada kad ima 16 godina več ga teško nagovorim na takve avanture – ali upornošču ide. Sve brige, strepnje delim sa vama ali sve što smo prošli zaboravim u trenu, kad ga pogledam i kad ga zagrlim. Dragi moji, strpljenje, nadu, upornost i optimizam vam želim. Znate, naša djeca to osječaju….. a kad vam bude težko – pomislite kako je tek njima….
Srdačan pozdrav i sve dobro
Postovanje, molim za pomoc !! Trenutno sam u 34 sedmici trudnoce. Sa tacno 21 sedmicom kod moje djevojcice lateralni ventrikuli su mjerili 0,92 mm i receno mi je da nema mjesta panici, da je sve ispod 10 mm u granicama normale.
Kada je bila 32,1 sedmica , nalaz glasi : izrazeni frontalni i okcipitalni rogovi lateralnih ventrikula 0,53 mm.
Doktor me salje na ekspertni uzv jer je navodno gornja granica 0,45 i da sa bebom nesto sigurno nije u redu
Ocajna , zabrinuta , uplasena , molim vas za savjet dali je to stvarno toliko alarmantno u smislu hidrocefalusa ??kako mi je receno ??
Beskrajno hvala na odgovoru
NE može se postaviti dijagnoza hidrocefalusa bez ekspertskog ultrazvučnog pregleda. To treba da se uradi pa ce sve biti jasnije, a do tada NE treba paničiti jer to neće doneti ništa dobro.
Postovani, nasa beba je rodjena prevremeno, usled krvarenja III stepena doslo je do opstruktivnog hidrocefalusa (sa otpusne liste: Lateralne komore dilatirane, desna frontalno LL dijametara 14 mm, leva 11 mm, korpus desno LL dijametara 24 mm, levo 15 mm. Okcipitalni rog desno 21 mm, levo 18 mm, vidljiva je i cista precnika 9 mm.) . Pre dva ipo meseca ugradjen je VP sant, bez komplikacija u postoperativnom toku. Mozdane komore su prilicno dilatirane, predvidjanja o mogucim posledicama cak i pojedinih doktora bila prilicno strasna, a mi ne primecujemo nikakvo zaostajanje u psiho motornom razvoju u odnosu na njen korigovani uzrast ( cak je mozda i naprednija, sa dva meseca sasvim lepo drzi glavicu, vrlo zainteresovano prati pogledom, svesno se osmehuje, svoje lice i ruke vec naveliko istrazuje ). Moje pitanje je sledece, s’ obzirom na sve gore navedeno da li mislite da postoji nada da se dete i ubuduce razvija u skladu sa svojim uzrastom i bez nekih vecih psiho motornih problema, tj. da li znate iz prakse za takve primere?
Unapred se zahvaljujem i izvinjavam ukoliko pitanje nije na mestu. Sa medicinskom strukom nemam bas nikakvog dodira, a kao zabrinutog roditelja muce me razna pitanja.
Srdacan pozdarav i svako dobro.
Postoje sasvim realni izgledi da Vaše dete (uz redovne kontrole) ima normalan razvoj! Naravno, to se ne može znati sa 100% sigurnošću, ali po Vašem opisu aktivnosti Vašeg deteta mislim da imate razloga za optimizam.
Draga Luna, ukoliko ste pročitali moj prethodni post mislim da bi Vas isti trebao makar malo optimisati. Kada sam pročitala Vaš post kao da sam ga ja pisala (s tim da je razlika kod nas jer dijete je rođeno na vrijeme) a sve ostalo skoro identično. Puno sreće Vam želim i ne gubite nadu. To mogu da Vam kažem jer sam prošla kroz te teške periode i sa milion nedoumica, pitanja. Trudili smo se svi kako smo znali i umjeli i sada je sve hvala Bogu u redu. Puno pozdrava draga Luna.
Draga Alisa, nazalost sam tek sada procitala Vas odgovor. Najlepse Vam hvala na istom, beskrajno mnogo znaci cuti neki pozitivan primer i reci ohrabrenja. Kao majka sa istim problemom, najbolje mozete razumeti moju strepnju. Moja maza je evo napunila sest meseci i dalje super napreduje. Vesela je, smeje nam se po ceo dan, lepo je porasla, svi doktori su prezadovoljni razvojem nase situacije. Cuda se ipak desavaju.
Saljem Vam veliki pozdrav i nabolje zelje za Vas i Vasu mezimicu.
P.S. Alisa, ako procitate moj odgovor, a iskeno se nadam da hocete, molim Vas, kontaktirajte me na cor.leonis14@yahoo.com. Mnogo bi mi znacilo cuti savete nekoga ko je vec prosao put kojim idemo i ko je mnogo iskusniji u svemu ovome od mene.
Srdacan pozdrav i svako dobro.