Svako dete, pa i hiperaktivno, želi da bude uspešno, shodno merilima sredine, makar samo na tren, ako ne može i na neki duži rok, stalno. Kada ono ovlada određenom serijom problema, zadaju se nove serije zadataka, sa tek nešto težim zahtevima. Dete će „ući u pokušaj“ da ih razrešava – a time i savlada, nauči, uvek sa više optimizma. A to je važno za svaki uspeh u upoznavanju tajni života i ovladavanju sopstvenim ophođenjima prema drugima.
To je put kojim svako dete, a posebno hiperaktivno, počinje da upija znanja i veštine ponašanja, već samim tim što počinje da voli takvog učitelja i da se sa njim identifikuje. Dakle, hiperaktivno dete ima usporen razvoj pažnje i povećanu potrebu za kretanjem – s tim što ni jedno, ni drugo ne odgovara uzrastu. Ima svoju dijagnozu, kao i metode prevencije i tretmana.
Kako se ponaša „samo“ nemirno dete?
– Nemirno dete je ono dete koje je uglavnom „zlatno“, „fino“… ali koje roditelji obično prezaštićuju, pa ne nauči na vreme značenje reči ne i izraza to se ne može, kao realiteta u kome živimo i prema kome se odnosimo u našim planovima i aktivnostima. Takvo prezaštićivanje ometa sazrevanje deteta, što znači razvoj i odrastanje. Kada dete zna nešto da radi, ono to i želi. Znači, neophodno je da ga stalno podstičemo da nam nešto donese, pomogne, namesti, da uradi ono što ume – a što mu daje značaj pred samim sobom i u ostvarivanju doživljaja grupne pripadnosti u porodičnom krugu. To je od značaja za razvoj njegove ličnosti.
Dete od dve godine bi da dodirne i pomakne stvari, dete od tri godine već voli da se igra njima, da ih ređa, slaže. Dete od četiri godine bi već da crta… i tako redom. Njegovu radoznalost treba da vodimo iz teme u temu i pomažemo da ostvaruje doživljaj sebe kao nekog koji već ume «to i to». Uz to ga učimo da postoje ograničenja kojima se željene radnje obavljaju uspešnije, koje ponašanje čine lepšim, odnose sa drugima zrelijim.
Ukoliko dete ne zna za ograničenja – uvek shodno uzrastu, ako ne prepoznaje ograničenja, dakle – odlaganje neposrednih zadovoljenja, kao čar odrastanja i odraslosti, ono će da se ponaša «razgrađeno», nepromišljeno… ono će da liči na kliničku sliku hiperaktivnog ponašanja. Od takvog ponašanja će da ga razlikuje to što ume, kada naiđe na nešto što ga zanima, da odlaže svoja druga zadovoljstva i organizuje igru, napravi svoj mali kutak i nađe svoj mir.
Sva deca su po svojoj prirodi poslušna. Ona jedva čekaju da poslušaju svoje roditelje. Važno je voditi ih i vaspitavati – ne sa principima, nego sa razumevanjem, a to znači sa ljubavlju. Razumeti dete i omogućiti mu da razume nas, to je vrhunski ostvaren čin ljubavi. Nikako ne treba plašiti decu strogošću, jer poslušnost iz straha daje neki sasvim drugi kvalitet.
Koje su razlike i sličnosti između hiperaktivnog i nemirnog deteta?
– Hiperaktivno dete je zarobljeno u svojim nemirima. Ono se jednako ponaša i kada odemo u goste i kada gosti dođu kod nas. Uvek je onako kako se očekuje: neorganizovano i izvan atmosfere koja vlada u datoj situaciji.
Da li imate mozda neku preporuku za psihologa ili defektologa? U nasoj osnovnoj skoli nema psiholog, samo pedagog, ne znamo kome da se obratimo zbog eventualne dijagnoze a i pomoci, jer rad sa sinom koji ima 9.5 godina postaje sve tezi. On je jako dobar i razuman, ali prosto ta hiperaktivnost i nedostatak paznje nam u ovakvom sistemu uopste ne ide u prilog. Jedva izlazimo na kraj sa domacim i sa ucenjem. Moze biti jako bistar i razumeti razne stvari, ali pritisak koji oseca kad treba da se koncentrise mu unistava i najmanju koncentraciju, ne znam kako to da objasnim. Takodje, kao sto je opisano, svaki zvuk i sve bukvalno mu odvraca paznju, ma sta radio. Mada ume da se zaigra i dugo da se igra lego kockama, takodje je kreativan i kad crta, ali to jako kratko traje. Jako mi je zao zbog svakodnevnog: polako, pazi, stani, nemoj ovo,nemoj ono, po sto puta!…zbog toga se u dubini sigurno oseca kao da je sve sto radi pogresno. Inace je veoma srecno dete. Ima brata i sestru koji nisu uopste ni nalik njemu 🙂 Divno dete, samo nam ipak treba pomoc da ga usmerimo i da pomognemo i njemu i sebi. Hvala i pozdrav
Imala bih pitanje,imam devojcicu 5,5 god i veliki problem sa njom… Ona je toliko nemirna da je nemoguca,prvo ne igra se sama nego moram sa njom u suprotnom krene da crta pa ostavi posle 5 min,onda sa lutkama pa i njih ostavi inista joj paznju ne drzi vise od 10 ak min. Retko sa kim je druzeljubiva,ide u vrtic i tamo je mirna,ali je deca po nekad izbegavaju jer je uporna da bude sve po njenom. Zeli da nauci da pise i ne ide joj,ona pocne da histerise jer ne zna i nece ni da se potrudi da nauci… dok sam pre neki dan insistirala na koncentraciji da nauci da veze pertle,i naucila je bez problema za 15 ak min. Pitala pedijatra za savet ,kaze nije to nista promenice se,ali nista se na bolje ne menja vec godinu dana… molim za savet. Hvala
Savet je jednostavan – da se zakaže i obavi pregled psihologa!