Dete skladnog razvoja ima tu osobinu da uvek može da nas iznenadi neočekivanim ponašanjem. Sve zavisi od toga da li je ono sa roditeljima uspostavilo odnose u ljubavi ili odnose u strahu. Ili, bez ikakvih ustaljenih odnosa – kojih, u stvari, i nema, pa dete živi potpuno razmeđeno, bez jasnih roditeljskih zahteva usmerenih ka njemu. Osim doživljaja katastrofe kada ono napravi neke izgrede pred onima koji su za roditelje značajni ljudi, ili u situacijama koje su važne za njih. Deca prepoznaju takvu napetu atmosferu, kada se na njih ne obraća željena pažnja, ili kada izmaknu mogućnosti kontrole roditelja. Ili, kada je roditeljima nezgodno da oštrije reaguju prema svojoj deci – pa se, nekako odjednom, razgrade u ponašanju i u stanju su da rade sasvim – za njih detinjaste i besmislene stvari.
Dečja ponašanja su nekad, i u takvim situacijama, sasvim skladna sa njihovim uzrastom, naročito ako u datoj grupi zajedničenja među odraslima ima neko ko sa razumevanjem ostvari kontakt sa tom decom – odnosno, ko ume sa decom.
Zdravlje je uvek sloboda
Nestašno dete ume da bude samo. Ume da se zaigra gradeći i razgrađujući svoje kombinacije igračaka. Ume da se igra i sa drugima u tišini – u skladnom radovanju, u živahnosti akcija. Ono je slobodno u svojim načinima odnosa prema drugima i prema sebi. Zdravlje je uvek sloboda, a bolest je uvek sapetost i nesloboda.
Pomoć je potrebna
Roditelji najčešće ne mogu objektivno da procene ponašanje svog deteta. Ali, ako posumnjaju na postojanje problema, pomoć mogu da potraže od psihologa ili defektologa u školi, vrtiću, domu zdravlja ili Insitutu za mentalno zdravlje. Međutim, svaka sumnja na hiperaktivnost, ili već potvrđena dijagnoza, zahteva da se konsultuje najbliža služba za mentalno zdravlje.
Posle kompletne obrade od strane tima stručnjaka i postavljanja dijagnoze, potreban je rad stručnjaka defektologa – koji je stručan da primeni terapije pokretom, kojom se pomaže stabilizovanje pažnje i ovladavanja deteta sopstvenim pokretima, kao i redovne posete kod psihijatra za razvojno doba – radi eventualne medikamentne terapije i rada sa porodicom.
Da li imate mozda neku preporuku za psihologa ili defektologa? U nasoj osnovnoj skoli nema psiholog, samo pedagog, ne znamo kome da se obratimo zbog eventualne dijagnoze a i pomoci, jer rad sa sinom koji ima 9.5 godina postaje sve tezi. On je jako dobar i razuman, ali prosto ta hiperaktivnost i nedostatak paznje nam u ovakvom sistemu uopste ne ide u prilog. Jedva izlazimo na kraj sa domacim i sa ucenjem. Moze biti jako bistar i razumeti razne stvari, ali pritisak koji oseca kad treba da se koncentrise mu unistava i najmanju koncentraciju, ne znam kako to da objasnim. Takodje, kao sto je opisano, svaki zvuk i sve bukvalno mu odvraca paznju, ma sta radio. Mada ume da se zaigra i dugo da se igra lego kockama, takodje je kreativan i kad crta, ali to jako kratko traje. Jako mi je zao zbog svakodnevnog: polako, pazi, stani, nemoj ovo,nemoj ono, po sto puta!…zbog toga se u dubini sigurno oseca kao da je sve sto radi pogresno. Inace je veoma srecno dete. Ima brata i sestru koji nisu uopste ni nalik njemu 🙂 Divno dete, samo nam ipak treba pomoc da ga usmerimo i da pomognemo i njemu i sebi. Hvala i pozdrav
Imala bih pitanje,imam devojcicu 5,5 god i veliki problem sa njom… Ona je toliko nemirna da je nemoguca,prvo ne igra se sama nego moram sa njom u suprotnom krene da crta pa ostavi posle 5 min,onda sa lutkama pa i njih ostavi inista joj paznju ne drzi vise od 10 ak min. Retko sa kim je druzeljubiva,ide u vrtic i tamo je mirna,ali je deca po nekad izbegavaju jer je uporna da bude sve po njenom. Zeli da nauci da pise i ne ide joj,ona pocne da histerise jer ne zna i nece ni da se potrudi da nauci… dok sam pre neki dan insistirala na koncentraciji da nauci da veze pertle,i naucila je bez problema za 15 ak min. Pitala pedijatra za savet ,kaze nije to nista promenice se,ali nista se na bolje ne menja vec godinu dana… molim za savet. Hvala
Savet je jednostavan – da se zakaže i obavi pregled psihologa!