Prof. dr Svetomir Bojanin, dečji psihijatar, objasnio je kako roditelji mogu da razlikuju hiperaktivno od „samo“ nemirnog deteta.
Kako se ponaša hiperaktivno dete?
– Ono je uznemireno dete, u čijem se nemiru ne vidi nikakav smisao. Pažnja mu je izrazito kratkotrajna. Sve što vidi, ono bi da dohvati, kada to dohvati, ono ga samo pogleda i ostavi. Ili ga, zbog brzine i nehata, sruši. U stanju je da neprestano prekida još nezavršenu aktivnost, da bi započelo neku sasvim novu, pa i nju napustilo nedovršenu, i tako redom… Svaki novi opažaj čini da ono ispruži ruku ili usmeri pažnju i ponašanje ka tome, tek da bi to novo bolje videlo, dodirnulo… i, to je sve. Hiperaktivno dete je, u stvari, rasute pažnje. Ono bi sve novo što vidi – da dodirne, privuče, sve što čuje – ono bi da vidi, zanemarujući pritom sve ono čime se trenutno bavi, ne povezujući to novo sa onim što već radi. Ta pažnja se pobuđuje bez ikakve selekcije ili skale vrednosti, koja bi nekim sadržajima davala prednost, a neke zanemarivala.
Uporedo sa rasipanjem i slabljenjem pažnje, pojačava se motorički nemir, koji se pažnjom i motiviše, i koji je prati. Za ovu decu je tipično da deluju neumorno, ne iscrpljujući se svojom jurnjavom… stalnom, neosmišljenom aktivnošću. Međutim, kada im se da zadatak da nešto osmišljeno rade, na primer, da marširaju kao vojnici, ili da crtaju nešto što zahteva preciznost pokreta i krajnju pažljivost, ona se zamore znatno pre druge dece. Zamara ih sopstveni voljni zahtev da svoju pažnju održavaju u istoj napetosti neko vreme, kao i to što nastoje da svoje pokrete vode organizovano, shodno cilju onoga što im je zadato.
Hiperaktivna deca zahtevaju posebno organizovan i usmeren program vođenja kroz vaspitavanje i obrazovanje. Svako dete treba «voditi» na način koji će zadovoljiti njegovu radoznalost, a koju uvek prati neposredna akcija. U tom smislu, potrebno je da zadaci što se pred dete stavljaju budu što kraći. Da ne zahtevaju predug voljni napor ovladavanja pažnjom i sopstvenom potrebom za pokretanjem tela. Detetu treba zadavati probleme koji mogu da se završe u određenom kraćem roku. Pritom, svaki zadatak mora da bude iz serije onih koje je već imalo i kojima je već ovladalo, što ga motiviše izgledima na uspeh u tom rešavanju.
Pozdrav.mene zanima vase misljenje.imam sina od 14 god.u skoli su trazili da mu napisu papire da je hiperaktivan,na sto ja nisam pristala.nakon nekog vremena ja sam otisla s njim kod logopeda radi brzog govora,i tu smo naruceni za 7 mj.na 8 dana na tretman.zatim smo snimali glavu nalaz odlican.zatim psihologa koji je procjenijo da je s njim sve u redu.i poslao dopis skoli,razrednica dala misljenje.gdje sad traze da idemo sa njim kos psihijatra u zg.on je zivahan.ne radi nikakve gluposti.sta zapocne to i dovrsi.ponekad ometa nastavu,jer mu smeta kad u skoli povise ton gdje se on meni zali da se jako uplasi.molim vas za misljenje.hvala
Mislim da je pravi put da dete proceni psihijatar koji se bavi decom ovog uzrasta!
To je najbolji način da rešite dilemu i pomognete detetu – ako je pomoć uopšte i potrebna (što će psihijatar zaključiti).
Postovani, Vas tekst sam procitao u jednon dahu. Imam dvogodisnjeg sina koji ide u vrtic. Naime, posto je on jedinac cesto smo mu udovoljavali. On obozava crtace, voli da pise, crta, ali ponekad me zabrine njegovo ponasanje. Ne voli da deli igracke ni sa kim ili je to jako retko…kada se iznervira baci se na pod, glasno vristi i sve dok ga supruga ne uzme, on ne prwstaje sa placom. Jako je pametan, prica, ne voli pampers da presvlaci…imao bih stosta da pisem…ali mislim da je dosta za sad. Voleo bih da znam da li je hiperaktivno dete ili je samo razmazen?
To pravilno može da proceni psiholog koji se bavi decom ovog uzrasta, a posle uvida u ponašanje deteta.
Po Vašem opisu se NE čini da dete ima bilo kakav ozbiljniji problem.
Citala sam tekst i ja mislim da su deca samo bezobrazna jako,imaju previse igracaka i zbog toga im nista ne zaokuplja paznju.Nego treba im ostaviti par komada,sasvim dovoljno je.Potom bi plakali ali treba ih pustiti a ne odmah skakati i davati sto pozele.to bi trajalo par dana i prestalo.A u sustini roditelji su krivi koji deci dozvoljavaju ili daju ono sto oni nisu imali u detinjstvu.Ja radim sa decom i videla sam razne tipove hiperaktivne dece tj “bezobrazne dece“.
Postovani imam devojčicu od godinu dana stalno je u pokretu sve je zanima želi sve da uzme, dotakne nekada se igra i sama ali retko ume da gleda crtaće kada želi pa me zanima da li je to faza ili je hiperaktivnost?
Ako se druži i sa drugom decom – skoro sigurno je sve ok.
Naravno, pregled psihologa je jedini egzaktan način da se dete proceni.
Postovani, molim vas da nam odgovorite da li postoje neki konkretniji saveti kako da procenimo da li je dete hiperaktivno ili samo nemirno.
Naime, mi za naseg starijeg sina se nekad stvarno zabrinemo, on ima 4 godine, pun je energije i neumoran I ne znamo kako da procenimo da li je hiperaktivan ili samo nemiran. Sposoban je da duze zadrzi paznju na nekoj igri ali kad smo i mi ukljuceni i igramo se s njim ili kad se igra sa drugarima, hoce i da mu citamo i pricamo i tada je miran, da crta nema sanse, jedno vreme je slagao slagalice ali i tu mu paznja kratko traje, zajednicke igre sa njim su vrlo aktivne tipa borbe, rvanje, skakanje, ali moze da se skoncentrise na tu aktivnost.
Medjutim, kada je sam ne moze da se skoncentrise duze ni na sta, odnosno jednostavno ne zna sam da se zaigra nego pocinje da jurca po stanu i pravi gluposti., miran je jedino kad igra igrice na kompjuteru ili gleda crtani. Inace ima i mladjeg brata od godinuiI po pa mozda sa tom nemirnocom i samo privlaci nasu paznju, ne znam. Kako da ga naucimo da se sam igra jer nemamo uvek vremena da se s nim igramo I da li postoje neki konkretni zadaci kojima bi mogli da ga testiramo da li je hiperaktivan. Hvala, pozdrav!
Prvi korak da se reši dilemu je pregled logopeda! Prema ovome što se opisali se NE bi reklo da dete ima problem.
Postovani … sa paznjom sam procitala vas clanak i u njemu sam djelimicno pronasla ponasanje moje unuke ,pa vas molim za misljenje ,u stvari ona je trogodisnja djevojcica, koja je do prosle godine volila da ide u igraonice ,da se druzi sa djecom ,ali od prije par mjeseci ne voli da se druzi sa djecom imam osjecaj kao da ih se plasi ,puna je straha ,par puta se desilo u toku noci da se probudi i vristi i dugo vremena je potrebno da se smiri ,napominjem da ne ide u vrtic odrasta u krugu porodice (tata mama bake) , svako spominjanje odlaska u vrtic za nju je neprihvatljivo , boji se svakog zvuka,puna je energije voli da trci skace neumorna je u tome,izuzetno je inteligentna za svoj uzrast ,skoro da je preskocila (bebeci) govor perfektno sastavlja recenice itd ,ali druzenjec sa djecom tesko prihvata ,prije par dana dobila je i sestricu ,malo je ljubomorna ali podnosljivo .molim vas za misljenje znam da je potrebno vise podataka ,ali bilo bi to dugo pisanje ,nadam se da cu dobiti bar neki savjet od vas ,da li ce vrijeme uciniti svoje ?brinem mnogo zbog straha kojim je ispunjena….unapred zahvalna …baka.
Na osnovu ovoga što ste opisali jedno je sasvima jano – Vaša unuka NEMA bilo kakav razvojni problem! Skoro sigurno se radi o „emotivnom“ detetu, a faza straha će proći. Mislim da NEMA razloga za brigu.