Hipertenzija: I deca imaju povišen krvni pritisak

*Koje tegobe dete može da ima?
Kada dete ima laku i umerenu hipertenziju obično NEMA TEGOBA.

Glavobolja: Ako se radi o vrednostima krvnog pritiska koje značajno prelaze gornju granicu može se žaliti na glavobolju, koja se obično lokalizuje u potiljačnom regionu. Glavolje su povremene, a bilo bi dobro da se tada izmeri pritisak. Ako je tada povišen, dijagnoza je potvrđena.

Krvarenje iz nosa: Neka deca krvare iz nosa, i to se poklapa sa skokovima pritiska. Naravno, ne znači da svako dete kome se to dešava ima hipertenziju – većina mališana sa ovim problemom NEMA povišen pritisak. Ali, ako se dete žali i na potiljačne glavobolje i krvari iz nosa, treba uzmeriti arterijski pritisak.

Ostali poremećaji: Retko se dešava da dete ima drhtavicu, poremećaje vida i svesti praćene izrazitom promenom ponašanja. Tada se radi o naglom skoku pritiska, pa se organizam nije „privikao“ na visoke vrednosti tenzije, što se stručno naziva hipertenzivna kriza. Ona je retka, ali veoma opasna, pa se dete mora odmah odvesti kod pedijatra.

*Koje su komplikacije?
Hipertenzija je podmukla bolest koja godinama ne mora da izaziva tegobe. Ali, ako se ne otkrije na vreme, dolazi do promena na krvnim sudovima. Naime, krvni sud se brani od visokog pritiska tako što „zadebljava“. Vremenom se ono pretvara u suženje kroz koje krv mukotrpno prolazi, pa delovi tela „pate“ jer im ne stiže dovoljna količina krvi. To je osnovni problem koji posle nekoliko decenija (nekada i ranije) može dovesti do infarkta, „moždanog udara“, ali i problema sa vidom i funkcijom drugih važnih organa.
Zato je kod dece izuzetno važno rano postavljanje dijagnoze i lečenje, kako bi se komplikacije izbegle.
Kod njih se retko dešava da pritisak naglo skoči i izazove već pomenutu hipertenzivnu krizu koja može imati veoma teške posledice.

*Kako se leči povišen pritisak kod dece?
Povišen pritisak kod dece se leči po principu otklanjanja uzroka, uz kontrolu vrednosti pritiska u dozvoljenim granicama.

– Lečenje uzroka povišenog pritiska

Kada se otkrije uzrok hipertenzije, a to je obično oboljenje bubrega, potrebna je odgovarajuća terapija. Ako se radi o anomaliji mokraćnih puteva, konsultuje se dečji hirurg – urolog koji, zajedno sa nefrologom, donosi odluku o eventualnoj hirurškoj intervenciji koja otklanja uzrok povišenog pritiska. Kada je bolesno bubrežno tkivo, nefrolog određuje odgovarajuću terapiju.
Ako se nađe urođena srčana mana (suženje – koarktacija) aorte, onda se na kardiološko – kardiohirurškom konzilijumu donosi odluka o hirurškom ili nehirurškom lečenju mane, čime se uzrok hipertenzije otklanja.
Slično je i sa endokrinološkim poremećajima jer kada se oni otklone, obično se izleči i hipertenzija.

– Kontrola arterijskog pritiska

Često se dešava da je, i pored jasnog uzroka hipertenzije, neophodno smanjiti povišeni pritisak. Snižavanje pritiska se sprovodi nefarmakološkom merama (odgovarajući režim ishrane i fizičke aktivnosti) i/ili lekovima (antihipertenzivna medikamentozna terapija).
Bez obzira na uzrok hipertenzije, izuzetno je značajno uspotaviti pravilnu ishranu deteta. Pre svega je potrebno smanjiti unos soli – izbegavati presoljavanje hrane, ali i suhomesnatih prerađevina, koje ih takođe sadrže. Mnogo soli u ishrani dovodi do povećane potrebe za tečnošću, što nije dobro za dete koje ima povišen krvni pritisak. Treba izbegavati masnu, ali i pikantnu hranu. Takođe, preporučuje se ishrana bogata voćem i povrćem. Ako je dete gojazno, obavezno treba konsultovati nutricionistu koji će isplanirati odgovarajuću dijetu.

Pored adekvatne ishrane izuzetno je važna i dobro isplanirana fizička aktivnost. Bar tri puta nedeljno po sat vremena aerobne aktivnosti (trčkaranje, brzi hod, aerobik) je veoma zdravo za srce i krvne sudove. Sve ovo se mora organizovati uz preporuke i kontrolu pedijatra, koji će dati preciznije smernice za dalji tretman.

Terapiju lekovima obavezno određuje subspecijalista koji se bavi hipertenzijom kod dece – najčešće nefrolog ili kardiolog. Dužina njenog trajanja zavisi od vrste oboljenja, ali i od ponašanja deteta tokom lečenja. Zato je neophodno njegovo redovno praćenje, kao i svakodnevno merenje arterijskog pritiska, dok se vrednosti ne vrate u granice normale.

Veruje se da je broj dece sa povišenim arterijskim pritskom realno veći od dostupnih podataka jer se i dalje merenje pritiska ne sprovodi redovno kod svih mališana koji prolaze sistematske preglede. Ipak, kada se hipertenzija blagovremeno otkrije, moguće je pomoći detetu i izlečiti ga. Postoje suštinske razlike u hipertenziji kod dece i odraslih, pa je i lečenje različito. Za razliku od starijih gde je antihipertenzivna terapija doživotna, kod velikog broja dece je moguće otkriti i otkloniti uzrok povišenog pritiska, pa i terapija traje kraće.

Nije potrebno da budu povišena „oba pritiska“ – i gornji i donji. Smatra se da neko ima povišen krvni pritisak i ako samo jedna od ovih vrednosti prelazi dozvoljenu granicu.

Veruje se da je broj dece sa povišenim arterijskim pritskom realno veći od dostupnih podataka jer se i dalje merenje pritiska ne sprovodi redovno kod svih mališana koji prolaze sistematske preglede.

Hipertenzija – šta je to
Srce ispumpava krv u dva velika krvna suda koja izlaze iz njega. Iz desne polovine srca (iz desne komore), krv kroz plućnu arteriju odlazi u pluća gde se vrši razmena gasova (izbacuje se ugljen-dioksid iz krvi, a krv se „natapa“ kiseonikom iz udahnutog vazduha). Iz leve polovine srca (leva komora) krv odlazi u aortu, a iz aorte preko arterija, arteriola i kapilara u sve delove tela. A da bi krv iz srca stigla u svaki kutak organizma, potrebna je sila koja će da je gura – krvni pritisak.
Srce je pokretač toka krvi kroz telo, ali krvni pritisak ne zavisi jedino od snage srčanog mišića, već i od promera krvnih sudova koji krv primaju i „transportuju“. Ne bi ulazili u veoma složenu regulaciju krvnog pritiska, ali je dovoljno znati da je za normalan krvni pritisak potrebna dobra srčana funckija i zdravi krvni sudovi.