Nepravilna ishrana može biti jedan od uzročnika raznih oboljenja, pa treba posvetiti posebnu pažnju i uložiti sve napore da dete još u najranijem detinjstvu navikne da jede što raznovrsniju hranu. To je jedan od ključnih preduslova za njegovo dobro zdravlje, u detinjstvu, ali i u odraslom dobu.
Budite dobar primer svojoj deci
Svaki roditelj je najveći uzor svojoj deci. Sve ono što rade mama i tata, radiće i njihova deca. To je činjenica. Tako je i sa hranom. Deo roditeljskog vaspitanje je i navikavanje deteta na pravilan izbor hrane, učnjenje da izbegava pre svega slatkiše i bela peciva jer je to hrana koja je jako ukusna, zbog čega je deca obožavaju, ali nisko kvalitetna. Dalje, dete treba da stekne naviku na redovne i raznovrsne obroke. Treba da jede supice, što više povrća i voća, salate, mleko i mlečne proizvode, i naravno, meso.
Količina hrane zavisi od uzrasta, ali ako zanemarimo godine, za svako dete je važno da bude fizički aktivno i da ne provodi previše vremena ispred televizora ili kompjutera. Danas je veoma teško odvratiti deteta od beskonačno puno sadržaja koji ga mame na kablovskim televizijama i na internetu, ali nije nemoguće, uz malo više truda. Sa druge strane, fizička aktivnost je ključna za razvoj motoričkih sposobnosti i moždanih funkcija deteta. Osim toga, dete koje provodi dosta vremena u trčanju, skakanju, igranju loptom i bilo kojim drugim aktivnostima koje zahtevaju izvestan fizički napor, troši više energije i samim tim, brže ogladni i bolje jede.
Nepravilna ishrana okidač za razne tegobe, pre svega za anemiju
Ako dete putem ishrane ne snabde svoj organizam dovoljnom količinom svih važnih sastojaka, mogu se javiti razne tegobe, a nutricionisti i pedijatri ističu da je najčešća posledica nepravilne ishrane deteta pojava malokrvnosti.
Čak i najveći laici danas znaju da malokrvnost (anemija) kod dece nastaje kao direktna posledica nedostatka gvožđa, a deficit ovog važnog mikroelementa nastaje najčešće usled nepravilne ishrane. Malokrvnost se može javiti tokom čitavog detinjstva, a najveći rizik postoji kod odojčadi i kod dece u pubertetu, kao periodu kada dolazi do ubrzanog rasta i brzog trošenja snage, a kod devojčica i do pojave prvih menstrualnih ciklusa.
Glavna hrana odojčeta je mleko, majčino ili ono koje se koristi za dohranu. Pri tome, veoma je važno biti svestan činjenice da kravlje mleko, koje roditelji čije dete više ne doji, a najčešće zbog njegove pristupačnosti i povoljne cene, često koriste kao zamenu za majčino mleko. Prema stavu Svetske zdravstvene organizacije, kravlje mleko se ne preporučuje za ishranu odojčadi, pre svega jer ne sadrži dovoljno gvožđa, a osim toga u njemu ima sastojaka koji remete apsorpciju ovog važnog minerala. Posledica toga može da bude poremećena krvna slika.
Obzirom da broj beba koje iz raznih razloga ne mogu da se hrane majčinim mlekom nije mali, za njega je potrebno pronaći zamenu. A ta zamena treba da bude adaptirana mlečna formula, tj. kravlje mleko obogaćeno gvožđem, i sastavom prilagođeno potrebama bebinog organizma. Na taj način, rizik od nastanka anemije se drastično smanjuje.
Kada su u pitanju starija deca, koja već mogu da uzimaju čvrstu hranu, anemija može nastati usled prekasnog uvođenja određenih namirnica u ishranu bebe, pre svega povrća i mesa, kao hrane bogate gvožđem. Meso, i to sve njegove vrste, najbogatiji je izvor gvožđa. Kod dece uzrasta između 18 i 36 meseci glavni uzrok nedostatka gvožđa u je upravo nedovoljna zastupljenost mesa u ishrani.
Dakle, u ishrani male dece treba obratiti posebnu pažnju na mleko i na namirnice bogate gvožđem, jer je pravilna ishrana najsigurnija zaštita od anemije.
A šta je sa decom koja su već malokrvna? Anemično dete je podložnije prehladama, virusima i raznim drugim zdravstvenim tegobama, bolešljivo je i teže se nosi sa fizičkim i psihičkim naporima, nema apetit. Posledica takvog stanja je slabljenje opšteg imuniteta.
Problem se, na sreću, uglavnom može rešiti uz kosultovanje sa pedijatrom, koji će, na osnovu raznih parametara utvrditi određenu terapiju preparatima gvožđa, kao i odgovarajuć režim ishrane.
Štetna gojaznost
Statistika pokazuje da je iz godine u godinu sve više gojazne dece. Preteran unos kalorija, slatikaša i brze hrane bogate ugljenim hidratima i nedovoljna fizička aktivnost, puno vremena pred televizorom i kompjuterom… Sve su to razlozi gojaznosti kod dece, koja za njih može da bude pravi hendikep.
Gojazno dete je osetljivijeg zdravlja, tromo je, manje spremno za bavljenje sporotom i uopšte za igru, može imati probleme sa ravnim stopalima, sa deformitetima kičme i kolena itd. Takođe, gojaznost kod dece je faktor rizika za pojavu dijabetesa.
Ipak, ono što se nameće kao glavni problem jeste sticanje loših navika u ishrani, koje ostaju prisutne i u zrelom dobu. Kod odraslog čoveka gojaznost dovodi do niza ozbiljnih zdravstvenih problema: zakrčenja krvnih sudova, srčanih oboljenja i oboljenje nervnog sistema, dijabetesa, problema sa zglobovima i kičmom…
Zbog svega prethodno navedenog, nameće se zaključak da su pravilna ishrana i sticanje dobrih navika u ishrani od najranijeg detinjstva, od ogromne važnosti u smislu sprečavanja i prevencije raznih bolesti. Samim tim, od ishrane u dobroj meri zavisi i kvalitet života i u krajnjem slučaju i njegova dužina. Obzirom na toliku važnost zdrave ishrane, zadatak roditelja je da ulože maksimalne napore kako bi dete na vreme naučili da se hrani pravilno, da jede što raznovrsniju hranu. Jer loše stečene navike u ranom detinjstvu, kasnije je teško iskoreniti.
Komentari 0