Ne smatrama da je naš posao da ih non-stop zabavljamo. Naprotiv, mislim da ih mi – što nema veze sa pomaganjem deci – zapravo lišavamo dragocenog iskustva učenja. Dosada je odličan podstrekač, može da bude prva iskra u lancu koji počinje u kišno popodne i završava se u čarobnoj zemlji Morgota koj se bore protiv opakih letećih majmuna. Dosada ima moć da otpisanu kartonsku kutiju prevori u malzni avion, ili u trkačkog konja ili u robota. Dosada je opruga koja vas izbaci na trambolinu, na bicikl ili na drvo ispred kuće.
U svakom slučaju, dosada je deo života s kojim dete pre ili kasnije mora da se izbori. Drugi period svakodnevnog života zaista umeju da budu dosadni i zato sposobnost da se sami zabavite – ili makar da podnosite dosadu, a da ne iritirate druge oko sebe – predstavlja veštinu koju će svako dete morati da izgradi.
Da me ne shvatite pogrešno, ne želim ni na trenutak da zastupam stav da na treba izlaziti s decom i provoditi vreeme sa njima, jer bez daljnjeg to morate raditi. Ne samo št će ti trenuci biti divana zabava za sve, već i što je vreme za takve aktivnosti ograničeno. Deca za tili čas odrastu i napuste roditeljski dom, a vama će biti žao što se niste više igrali sa njima.
Komentari 0