Igra rečima

Iako nismo navikli da o rečima mislimo kao o igračkama, već isključivo kao o sredstvu komunikacije, postoji veliki broj raznovrsnih i zanimljivih igara sa rečima. One od vas ne zahtevaju ni novac, ni posebno izdvojeno vreme (jer možete da se igrate, tj. pričate i dok radite nešto po kući…), ni vaše učešće u nekim fizičkim (otuda po roditelje često veoma naporne) aktivnostima. Reči su uvek dostupne, a pravila lako promenljiva, što posebno odgovara mlađoj deci.

Ove igre su i odličan način da se povede razgovor o nekoj, za dete važnoj temi. Na primer: ako vaše dete uskoro polazi u vrtić i pokazuje otpor, možete u vaše igre sa rečima da ubacite pojmove kao što su: grupa, vaspitačica, nove igračke, spavanje popodne, zajednički obroci… i slične asocijacije za vrtić. Na ovaj način, temu polaska u vrtić ne samo da uspešno približavate detetu, već mu dajete „oružje“ da i samo, tj. kroz igru na drugačiji način počne da posmatra ono što mu trenutno predstavlja problem.

Istovremeno, igrajući se raznovrsnih igara sa rečima, vi utičete na razvijanje rečnika deteta, proširujete fond reči koje može da koristi,  utičete na bolju dikciju (jer dete usvaja i kopira vaš govor, način na koji vi akcentujete reči, vašu dikciju), njegovu memoriju (mnoge igre zahtevaju od deteta da ponovi ono što vi izgovorite)…

Takođe, ukoliko je dete stidljivo, ili ima različite strahove i tremu – upravo su igre sa rečima jedan od najbezbolnijih i najboljih načina da se ove teškoće prevaziđu.

Neke od najpoznatijih igara sa rečima su:

USMENE

*Kaladont

Prvi učesnik igre kaže jednu reč (bilo koju, bez obzira da li je imenica, lično ime, glagol…), a sledeći igrač kaže sledeću reč koja mora da počinje na poslednja dva slova prethodne reči. Na primer, neko kaže: „lampa“, sledeći mora da počne svoju reč sa «PA» pa kaže, na primer, „Paket“. Sledeći mora da počne reč sa „ET“ (na primer „etiketa“), itd. Prednost ove igre je usvajanje velikog broja reči, upoznavanje sa novim pojmovima, proširivanje rečnika. Pobednik igre je onaj ko kaže reč koju je nemoguće nastaviti, na primer: „kaladont“, „argument“…

*Nastavi priču

Prvi igrač kaže jednu rečenicu. Sledeći igrač ponovi prethodnu rečenicu i doda, tj. na prethodnu nadoveže svoju rečenicu. Sledeći (ili ako su samo dva igrača – onaj prvi) ponovi obe rečenice i doda treću.

Prednost ove igre je što se pored vežbanja izgovora i pravilne dikcije (jer se pretpostavlja da ćete vi kao odrasla osoba to imati), vežba i memorija. Tako dete ne samo da ponavlja vaše rečenice, već i njihov redosled.

S obzirom da priču izmišljate zajedničkim snagama, ne zaboravite da se igrate i podstičete maštovito izražavanje deteta. Odnosno, priča ne mora da bude logična. Naprotiv, ukoliko je teža i neobičnija, pred detetom je veći izazov da pamti čudne rečenice, ali i veće zadovoljstvo u vašoj zajedničkoj igri.

*Kad bi bio, šta bi bio

Ovo je jedna od igara asocijacija, a bazira se na zamišljanju 2šta bi neka osoba bila kada bi bila“ životinja, godišnje doba, boja, cvet…

Najpre izaberite jednu osobu koju svi učesnici igre poznaju. Na primer, „Kada bi tvoj tata bio neka boja, šta misliš, koja bi boja on bio?“

Pored uobičajenih, standardnih pojmova kao što su: biljka, životinja… možete da obogatite detetovo poimanje sveta time što ćete da uvedete i neke nove pojmove. Na primer: „Kada bi tata bio voće, junak iz stripa, igračka, mašina…“ Mlađem detetu pomozite da se seti, na primer: „Kada bi tata bio kuća, kakva bi kuća bio? Možda soliter, koliba…?“

Na ovaj način podstičete maštu i formirate asocijativno viđenje okruženja.

Ista igra, ali obrnut redosled podrazumeva da jedan učesnik igre zamisli određenu osobu, a da ostali igrači na osnovu svojih «Šta bi bio kad bi bio» pitanja, i vaših asocijativnih odgovora, pokušavaju da otkriju koga ste to zamislili.

*Smišljamo pesmu

Svaki igrač treba da smisli po jedan stih. Na primer: «Jedna maca sa stola pala», drugi igrač treba da nastavi pesmu smišljajući rimu na prethodni stih (na primer, reči koje se rimuju sa pala su: stala, razlupala, zastala…). Cilj ove igre nije da formirate kod deteta pesničke ambicije, već da se poigrate rečima i dobro zabavite. Takođe, nije neophodno da pesma ima logičnu radnju. Sasvim je dovoljna vežba traženje reči koje se rimuju i koje mogu da se formiraju u istu strofu.

*Zamisli nešto

Jedan od igrača treba da zamisli neki objekat po dogovoru (životinju, biljku, predmet…), a ostali igrači treba da kroz postavljanje pitanja otkriju koji je to objekat. Na pitanja se odgovara samo sa DA ili NE, a čim jedan učesnik na svoje pitanje dobije odgovor NE, sledeći učesnik postavlja svoje pitanje.

Na ovaj način dete predškolskog uzrasta vežba koncentraciju (jer mora da ostane fokusirano na to šta pitaju drugi učesnici igre i da slaže sve dobijene odgovore u celinu, kako bi što pre došlo do rešenja). Istovremeno, vežba se u postavljanju pitanja na koja može da se odgovori samo sa DA ili NE. Na primer: „Da li ta životinja živi u šumi? Da li se hrani lišćem?“

*Igra asocijacija

Najpre se dogovorite šta želite da asocijacijama pogađate. Igra se sastoji u tome da navedete tri pojma, tj. tri asocijacije za jednu, vašu zamišljenu reč koju dete treba da pogodi. Na primer, ako je dogovor da zamišljamo godišnje doba: sladoled, more, plaža mogu da budu tri asocijacije za leto.

*Na slovo, na slovo

Smisao igre je da se na određeno slovo koje je nasumično izabrano, nabroji što više pojmova koji počinju tim slovom (životinje, biljke, gradovi…). Pobednik igre je onaj ko smisli najviše pojmova koji počinju određenim slovom.

*Zanimljiva geografija

Na neko nasumično izabrano slovo treba da se nabroje gradovi, jezera, planine, države i ostali geografski pojmovi.

Ova igra je idealna za decu starijeg osnovnoškolskog uzrasta, jer se kroz nju podsećaju mnogih naučenih lekcija.

Svako pominjanje geografskih pojmova je i odlična prilika da pričate o putovanjima, različitim kulturama, gde biste želeli da putujete, koje su turističke atrakcije aktuelne i zašto… Naime, upravo je tema putovanja, iako na prvi pogled nezanimljiva, jedan od dragocenih izvora informacija šta trenutno zanima vaše dete. Tako, ako vam kaže da bi želelo da putuje u Afriku, to odaje sasvim drugačiju poruku nego da kaže da želi u Njujork. Zatim krenite u konkretizaciju razgovora o Africi, pa ćete svakim novim detetovim odgovorom da još malo proširujete svoje znanje o njemu.

PISANE

Pored usmenih, postoje i brojne pisane igre sa rečima. One su idealne ako je dete prinuđeno da leži (zbog bolesti, na primer), ili je željno nekih novih, pomalo drugačijih igara. Najpre nabavite kartice sa slovima. Domine koje umesto brojeva imaju slova, ili slova koja ćete na kartonu sami da ispišete a zatim isečete na male kartice, biće vam sav potreban materijal za većinu igara sa slovima.

Pronađi reč

Svakom učesniku podelite isti broj slova-kartica, sa zadatakom da se sastavi reč sa što više dobijenih slova.

Ovakvim igrama dete vežba percepciju, jer treba da od više pojedinačnih, nepovezanih elemenata (slova) formira logičnu celinu (reč).

Odredi redosled

Suprotna igra prethodnoj jeste da vi najpre izaberete sva slova potrebna za neku dužu reč (na primer: «igraonica», «biblioteka»…), a zatim da ta slova ispreturate. Dete ima zadatak da pronađe «pravu» reč. Zatim obrnite uloge.

Gde su slova?

Izaberite neku reč, ali umesto da je prikažete kroz sva slova, izbacite kartice sa samoglasnicima (na primer, izabrali ste reč «gušter», ali ste detetu ponudili samo slova: G, Š, T, R).

Najbolje su vaše igre

Većina igara sa rečima imaju brojna pedagoška opravdanja, kao što su: razvijanje govora, usvajanje većeg fonda reči, vežbe koncentracije…

Ipak, najznačajnije je upravo to što su vam reči kao igračke uvek dostupne. Ukoliko se prepustite mašti i zajedno sa detetom izmislite neke vaše igre, uspeli ste da na najkvalitetniji način provodite vaše zajedničko vreme. Odnosno: igrate se i edukujete dete u isto vreme. Upravo zato, iako različitih igara sa rečima ima veoma mnogo – najbolje su one koje smislite sami.

Jelena Holcer, pedagog

Izvor: Yumama