Foto: Freepik
S unutrašnjom motivacijom i velikom pokretačkom snagom, ovakva deca kada nešto naume – to i ostvare. Ako se roditelji odupru sopstvenoj potrebi i pritisku okoline da ih “slome” (ili, roditeljskim rečnikom, dovedu u red) temperamentna deca često postaju lideri u različitim oblastima života – u društvu, sportu, karijeri.
Šta je, zapravo, temperamentno dete? Neki roditelji kojima je teško da se s takvom decom bore, reći će da je njihovo dete tvrdoglavo ili teško, ali na takvu decu možemo gledati i kao na decu s jakim karakterom koja izrastaju u ljude od integriteta i kojoj nije jednostavno nametnuti mišljenje. Temperamentna deca žele da sama iskuse stvari u životu, radije nego da na tacni prihvate ono što im je servirano. Očajnički žele da budu gospodari svoje sudbine, a ponekad će svoju želju da uvek budu u pravu postaviti kao prioritet. Kada im se u glavici razvije neka ideja, teško da mogu da misle na bilo šta drugo dok to ne ostvare. Temperamentna deca imaju snažna osećanja i isto tako snažno ih pokazuju, živeći punim plućima.
Često, temperametna deca su sklona žučnim raspravama s roditeljima. Ipak, imajte na umu da je i za raspravu potrebno dvoje. Ne morate da reagujete raspravom i vikom svaki put kad vas dete isprovocira! Ako ste u stanju da duboko udahnete i podsetite sebe da je moguće da se rasprava ne pretvori u tešku svađu, a da opet postignete ono što želite, naučićete kako da ove situacije predupredite. (Ne dozvolite četvorogodišnjaku da vas toliko iznervira da i sami počnete da se ponašate kao dete!)
Roditelji koji pažljivo posmatraju svoju decu i njihovo ponašanje, mogu da izbegnu žučne svađe čak i ako imaju temperamentno dete. Ovo tako što će pokazati razumevanje za njihove stavove i želje dok postavljaju granice, tako što će deci davati mogućnost izbora i pružati alternativu ako im nešto ne dozvole. Tako što će razumeti da poštovanje mora biti obostrano. Tako što će zauvek zaboraviti na rečenicu: „Zato što ja tako kažem!” Traženjem rešenja kojim će i dete i roditelj biti zadovoljni umesto jednostranih postavljanja pravila koja čak nećete ni objasniti detetu, postići ćete dve bitne stvari – vaše dete neće biti eksplozivno jer neće imati potrebu za tim (pokazali ste da je i njegovo mišljenje važno) i naučićete ga nekim osnovnim veštinama pregovora i postizanja kompromisa.
Temperamentna deca nisu samo “teška”. Ona osećaju da je njihov integritet ugrožen onda kada su primorani da se bespogovorno i bez jasnog objašnjenja povinuju nečijoj volji. Ali, ako im date neki izbor, alternativu, osećaj da se i oni, ipak, pitaju, sarađivaće sa zadovoljstvom. Ako vam ovakvi saveti smetaju jer poslušnost deteta i njegovu disciplinu smatrate važnijom od poštovanja njegovog karaktera, razmislite još jednom. Naravno da želite da odgajite odgovorno, razumno, obzirno dete koje će umeti da postupi ispravno i onda kada je to teško. Ali, to ne podrazumeva bespogovornu poslušnost. To podrazumeva da će dete uraditi pravu stvar zato što mu je jasno da je baš to najbolji način da reši problem, ne zato što ste mu VI tako rekli. Uspeh je ako je vaše dete izabralo pravi put, bez obzira na to šta ste mu vi savetovali. Poslušnost je kada dete radi šta mu se kaže, bez obzira na to da li je to pravi put.
Dakle, naravno da ćete želeti da vaše dete radi ono što mu vi savetujete. Ali, ne zato što je poslušno (ili, što bi se u našem narodu reklo, što “sluša”) i što mu je utuvljeno da bi uvek trebalo da radi ono što odrasli kažu. Ne, vi bi trebalo da želite da vas dete sluša zato što vam VERUJE. Zato što je naučilo i uvek ima na umu da, čak i ako ne možete da udovoljite njegovim željama, to je zato što želite za njega ono najbolje. Sigurno da želite da odgajite dete koje ima samodisciplinu, koje preuzima odgovornost, koje je obzirno i, što je najvažnije, dovoljno pronicljivo da samo zaključi kome može da veruje i kome može da dozvoli da utiče na njegove stavove i mišljenja.
Ako odlučite da po svaku cenu odgajate poslušno dete, slomićete njegovu volju i temperament i ostaviti ga bez odbrambenog štita za uticaje drugih ljudi koji često i neće želeti ono najbolje za njega. Štaviše, to je izdaja zaveta koji smo svi potpisali onog dana kada smo postali roditelji.
Da zaključimo – temperamentna deca umeju biti energična, istrajna, uporna i “teška”. Ali, ako ih na pravi način podižete, ona postaju daleko sposobnija, ostvarenija, uspešnija biće od “poslušne” dece na kojoj danas možda zavidite svojim prijateljima.
Moj sin je temperamentno dete,u svakoj situaciji pokazuje svoju volju!Iako ga otac i ostali clanovi pokusavaju „ukrotiti“ja se borim za to da mu omogucim tu slobodu izbora.Jako je tesko postaviti granice,vaspitati ga dobro a pritom mu dati odredjenu slobodu koju dete treba da ima.