Foto> Flickr
„Mnogi kažu kako se najteži delovi ranog majčinstva zaborave, ali verujte, nikad neću zaboraviti koliko je lišavanje sna užasno bilo. Moje bebe su se veoma često budile tokom noći, i jako dugo nisu mogle da sastave celu noć bez buđenja.
Kada sam rodila prvo dete, toliko sati sam potrošila pokušavajući da shvatim kako da je nateram da spava bolje (ništa nije uspevalo), i još više vremena sam samu sebe krivila što ne može da spava. U svakoj knjizi koju sam pročitala piše da ukoliko beba slabo spava, roditelj tu u nečemu greši.
Bila sam takva sve dok nisam ušla u grupu za podršku dojenju gde sam upoznala nekoliko divim majki (koje sasvim slučajno isto imaju male mesečare) od kojih sam saznala veoma fascinantne i važne istine o bebinom spavanju.
U suštini, postoji razlog zašto bebe ne spavaju tokom noći. I to nema mnogo veze sa vašim ponašanjem kao roditelja, već mnogo više sa evolucijom, biologijom, a vrlo često i nerealnim modernim očekivanjima kad je spavanje deteta u pitanju.
Hajde da izdvojimo nekoliko meni omiljenih uzroka buđenja, prema mišljenju stručnjaka.
1. Krivite četvrti trimestar
Ispostavilo se da se ljudi rađaju čitavih devet meseci pre nego što su zaista spremni. Dolaze na svet kao malene bespomoćne grudvice (ali prilično slatke).
Mnogi eksperti veruju da se prva tri meseca bebinog života mogu tretirati kao četvrti trimestar, kada je bebi potrebno mnogo nežnosti. Ovo može biti jedan od razloga zašto se mališani toliko često bude tokom noći.
Darsija Narvaez, profesor psihologije na Univerzitetu u Notr Damu, izjavila je da je bebin nedovoljno razvijen sistem jedan od razloga zašto ne spava noću mesecima po porođaju.
„Bebe se rađaju od devet do 18 meseci ranije u odnosu na životinje“, rekla je Narvaez. „To znači da pokušavate da umirite bebu čiji mozak još nije završio razvoj, jer tada ima svega 25 posto veličine mozga odraslog čoveka, te mnogi sistemi ni parametri nisu još uvek postavljeni.“
2. Drage moje, to je evolucija!
Narvaezova krivi i evoluciju za bebin lagani san, ističući način života lovaca skupljača, koji su imali kraće periode sna. „Normalno je da postoje periodi buđenja i kratkog spavanja“, objasnila je profesorka.
„Lovci-skupljači spavaju dva sata i zatim se bude, i to je sve za ta 24 sata.“
Druga teorija je da su bebe predodređene da se bude noću da bi roditelji mogli bdeti nad njima – znate, da ih čuvate od svih opasnosti kao što rade divlje životinje.
„Evolucijska potreba za zaštitom tokom sna dovodi do ranije adaptacije na socijalnu, psihološku i emocionalnu sredinu i njene izazove„, istače doktor Džejms Makina, antropolog sa Univerziteta u Notr Damu.
Piter Fleming, profesor na Univerzitetu u Bristolu saglasan je sa objašnjenjem da je većina beba u istoriji, a u nekim delovima sveta i danas, prilično vezana za porodicu, kako tokom dana, tako i tokom noći. Upravo zbog toga, beba je ‘isprogramirana’ da bude u konstantnom kontaktu, bez obzira koji je deo dana u pitanju.
Komentari 0