Ishrana dece u prvoj godini života

Foto: Freepik

ISHRANA ODOJČETA DO 6 MESECI

Ishrana odojčeta može biti prirodna (dojenje), mešovita i veštačka. Većina majki je zdrava, sposobna da doji i to treba da radi. Majčino mleko je najsavršenija i nezamenjiva  hrana za odojče, jer je  prilagođeno potrebama bebe. Osim što obezbeđuje prirodnu ishranu dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan razvoj vilice.

Hranjenje treba započeti pola sata nakon rođenja i nikada ne čekati duže od 6 sati. Prva hrana koju dete dobije zove se kolostrum. To je gusta žučkasta tečnost bogata hranljivim i zaštitinim elementima prilagođenim za taj uzrast. Na kolostrum se nastavlja prelazno pa zrelo mleko. Uspostavljanjem dobrog dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo izmedju podoja.

Mešovita i veštačka ishrana  se koristi kod odojčadi čije majke ili nemaju dovoljno mleka ili zbog bolesti ne mogu da doje.Tada se koriste adaptirana mleka koja su po svom sastavu najsličnija majčinom mleku.

Upotreba kravljeg mleka se ne preporučuje zbog mogućih bakterioloških neispravnosti, alergija ili nepodnošenja.

Preporučuje se hranjenje isključivo majčinim mlekom čime su obezbeđeni svi potrebni sastojci, a izbegnuti neželjeni efekti druge hrane. Hranjenje je na zahtev deteta koje diktira broj obroka i količinu mleka.

ISHRANA DOJENČETA U 6 MESECU

Najnovija preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da je ovo period u kome je potrebno započeti sa uvodjenjem nemlečne hrane. Ishrana treba da se bazira samo na dojenju do 5-6 meseca. Od tog doba treba polako uvoditi nove vrste hrane, u dogovoru sa Vašim pedijatrom. Treba početi od žitarica za bebe ili kašica od povrća i voća.

Nove namernice treba uvoditi jednu po jednu i u malim količinama. Pravilo je da se namirnice uvode pojedinačno i postepeno. Nova hrana se uvodi u malim količinama (dve do tri kašičice) postepeno i uvek samo jedna vrsta, u vreme budućih glavnih obroka. Najbolje je započeti unos nove namirnice za početak, u prepodnevnim satima, kako bi se pratila reakcija odojčeta na nju.  Navikavanje na jednu vrstu hrane treba da traje 3-4 dana.

Dete se susreće prvi put sa novim ukusom hrane i zbog toga ga ne treba prisiljavati da jede, u slučaju odbijanja pokušati narednog dana, ali sa istom vrstom hrane.

Najbolje je da prva nemlečna namirnica bude kombinovana sa poznatim ukusom maminog mleka! Zato većina pedijatara i nutricionista preporučuje da to za početak budu žitarice (pirinač, kukuruz) koje se prave sa maminim mlekom. Ako mama ne može da doji, treba ih spremiti za mlečnom formulom (poznatim ukusom) koju beba već koristi.

Uvođenje voća: Prvog dana se detetu daju 2-3 kašičice voća, pa se svakog dana povećava za kašičicu-dve. Posle hranjenja detetu ponuditi dojenje i dozvoliti mi da pojede mleka koliko želi.  Neki roditelji počinju sa voćem, neki sa povrćem, to nema mnogo veze iako često kažu roditelji da dete više voli jedno ili drugo ali i deca se razlikuju. Uvodi se sezonsko voće i povrće od onoga što je dozvoljeno. Hrana koja je već uvedena i na koju dete nije imalo reakciju se može kombinovati sa hranom koja se tek uvodi. Mogu se praviti kombinacije u odnosu na količinu već uvedene hrane. Hrana se sprema u obliku svežeg blendanog voća, kompota od voća koji se izblenda, a vremenom prelazi se na gnječenu i seckanu hranu.

Od voća je dozvoljeno: jabuka, kruška, kajsija, banana, šljiva, breskva, bundeva, dinja, lubenica  u obliku kompota ili kašice bez šećera.

Povrće: šargarepa, krompir, brokoli, blitva, paškanat, celer, tikvice, karfiol, spanać ( prvo se počinje sa kašicom od šargarepa, koja se postepeno zamenjuje krompirom) ;Nakon obroka može piti prokuvanu vodu koliko želi.

Beba u ovom uzrastu može koristiti i pirinčane i kukuruzne kašice koje se mogu dodavati u voće i povrće ukoliko beba slabije napreduje.