Pa hajde onda da se smejemo i odbacimo sve te frustracije najbolje što možemo i ukrademo jedni drugima nedeljne jutarnje poljupce. Hajde da devojčicama pustimo TV šou kada želimo da imamo neometanu konverzaciju ili izađemo u grad kada su naši roditelji u mogućnosti da ih pričuvaju. Hajde da ih odvedemo u avanturu i bez obzira koliko se naši planovi poremetili nije važno dok god jedni drugima čuvamo leđa jer mi smo tim.
Hajde da pokušamo.
Neće zauvek biti ovako – ne.
Ali će zato uvek biti nešto. Mi smo roditelji – prijavili smo se za nešto. Pa onda, hajde da budemo u tome nečemu. Zajedno. Sada. Zato što smo pre njih tri, postojalimi. Pa i posle njih, postojaćemo mi.
Jednog dana će otići da napišu svoje životne priče, a ja ću biti ovde, da napišem svoje sledeće poglavlje, sa tobom. U ovome smo zajedno – bez obzira koji je to period života.
Komentari 0