Govoreći o sve manjoj zainteresovanosti mladih da čitaju on je istakao da posle 25 godina regresivnih procesa u društvu i rastakanja sistema vrednosti „ne možete da dobijete ništa drugo nego deci nije stalo ni do čega“.
„Kada je reč o krizi dela iz lektire, treba analizirati kroz šire društvene okolnosti i pada volje ljudi da uživaju u blagodetima savremene civilizacije. Treba reformisati sistem, da nismo reformisali mi bismo sad čitali Homera i Vergilija. Mi svakih 20 ili 50 godina reformišemo programe da bismo uneli nove stvari i taj proces je stalan. Činimo napore da pokušmo da učinimo nešto za našu decu“.
Međutim, kako kaže Jerkov, danas ne konzumiramo visoku kulturu nego bofl. Što se tiče lektire i književnosti smatra da treba klasifikovati različite nivoe.
„Šta je elementarni nivo, preživeo, obavešten, neko ko će sutra biti dobar zanatlija, ali ne mora da bude stručnjak za Tolstoja ili za Andrića. Ali treba da zna za nekog pisca. Imate one koji će završiti gimnaziju, studirati, ići na Filološki fakultet. Treba napraviti nove programe koji će svima odgovarati“, navodi on.
Jerkov podržava ideju da se u školsku lektiru unesu i savremena dela, ali uz dozu obazrivosti.
„Tolkin je klasik savremene književnosti i važan je kao i Luis Kerol. Kada je u pitanju Džoan Rouling treba biti obazriv, ali ja više verujem deci nego sebi, moja ćerka je jurila da kupi Harija Potera tog dana kada je knjiga izašla. Ali bih bio umereno oprezan jer nisu književna dela sasvim bezazlena. Treba biti obazriv u procenjivanju svih tih dela, deca treba da čitaju sve šta žele ali uz pametno tumačenje“, kaže profesor.
On kaže da je sistem predavanja u srednjim školama pogrešan.
„Pogrešan pristup jer je istoricistički, mi mislimo da zato što se književnost razvijala od starina do danas da moramo da pratimo sve tako istroijski, ali nije baš tako. Da biste čitali Homera potrebno je mnogoveće kultutološko posredovanje nego da biste čitali Andrića. Treba sve okrenuti naopačke, taj princip će morati da se promeni. Nismo spremni za tako radikalan proces“.
Jerkov kaže i da ne možete svako dete zaintrigirati da čita, ali da morate da razvijate osećaj prema pismenosti i kulturnim vrednostima.
Izvor: N1
Komentari 0