NE uključujte televizor.
Nemam živaca za Sunđer Boba ili Diznijev kanal dok ne unesem dovoljnu dozu kofeina.
NEMOJTE da proizvodite različite neartikulisane zvukove.
Bez zviždanja, zujanja ili kikotanja. Bez repovanja i podrigivanja. Nemojte da sedite tik uz moju glavu i da glasno, sa uživanjem jedete svoj sendvič. Takođe ne pevajte dosadne Diznijeve pesmice koje će mi se urezati u glavu i kasnije izluđivati.
NEMOJTE da me obaveštavate o nepravdi, stvarnoj ili imaginarnoj.
Nemojte da mi kažete da vas je vaš brat nazvao “glupim”. Nemojte da mi kažete da je brat pojeo poslednje parče hleba i da vam je sada ostao samo majonez za doručak. Ne pričajte mi da vas je brat zaključao u kupatilo celih četri minuta. Nemojte da mi kažete da je brat pokušao da vas gurne niz stepenice… Kad bolje razmislim, zaključaćemo brata negde dok ne popijem kafu.
NE puštajte ljude koji nisu članovi porodice u kuću.
Shvatila sam da se to dešava uglavnom vikendom, kada ne idete u školu, pa su vaši drugari slobodni da dođu da se igrate, ali niko ne treba da bude svedok “ludila” vaše mame dok ne popije prvu jutarnju kafu. Odbijam da budem odgovorna za ono što može da se desi kada me pozdrave.
NEMOJTE da se šunjate iza mojih leđa da biste proverili koliko mi je još kafe ostalo.
To će me samo iznervirati još više i možda naterati da uzmem još jednu šolju svog omiljenog napitka, a to svakako ne biste želeli… Zato samo NEMOJTE.
Komentari 0