Iako neki roditelji uopšte ne vide razlog zašto bi dete prespavalo pod tuđim krovom kada mu „nigde ne može biti tako dobro kao u sopstvenom krevetu“, pre nego što neumoljivo odbiju detetovu molbu trebalo bi da znaju zašto njihovo dete žarko želi da prespava kod prijatelja. Poenta nije u spavanju van kuće, već u uzbuđenju što će noću duže ostati budno, smejati se, do kasno sa drugarom gledati film… U čemu je, zapravo, čarolija ovog iskustva i zašto mu se deca raduju, a roditelji od njega strepe?
Ne postoji fiksna uzrasna granica koja određuje detetovu spremnost da prespava kod prijatelja. Proces je individualan, a uveliko zavisi od nekoliko faktora. Je li dete po prirodi druželjubivo i neustrašivo, je li ostajalo da prespava kod bake i dede ili rodbine i koliko je blisko s prijateljem koji ga je pozvao na spavanje.
Prvo spavanje kod prijatelja neka bude kod vas
Je li dete spremno na taj poduhvat, nećete sa sigurnošću znati dok se ne upustite u priču. Ipak, ako je vaš mališan prilično samostalan, ne boji se ostati sam u društvu drugih ljudi, lako prihvata nove i nepoznate ljude u svom životu, otvoren je i već je uspešno ostajao da prespava kod rodbine, verovatno je da mu spavanje kod prijatelja neće biti problem.
Ako primetite da je želja velika, ali kod deteta je prisutan i određeni strah, predložite roditeljima njegovog prijatelja da vi budete domaćini za prvi put. Na taj način će se dete osećati sigurnije jer je na poznatoj teritoriji, a ovakva situacija će pokazati koliko je vremena vaš mališan spreman da provede sa svojim prijateljem, a da mu ne dosadi ili da se ne posvađaju.
Dogovorite se o detaljima na vreme
Razgovarajte s detetom o tome kako ono zamišlja da će spavanje kod prijatelja izgledati. Osim standardnih uputa o pristojnom ponašanju u tuđoj kući, detetu objasnite kako u svakom trenutku ako je gladno, žedno ili mora u toalet, to može reći roditeljima svog prijatelja. Uvek će pozitivnije reagovati deca koja prijateljeve roditelje poznaju od ranije i češto ih viđaju. Dete se mora osećati sigurno u kući u kojoj će boraviti i njegove primarne potrebe ne smeju biti zapostavljene zbog straha ili nelagode.
Dogovorite se kada ćete ga dovesti, kada ćete doći po njega, ali mu dajte do znanja da vas, ako u bilo kojem trenutku nije sigurno da želi da ostane, može nazvati i da ćete ga odvesti kući. Takve situacije nisu retke i makar vam se razlog činio beznačajan, radije dete odvedite kući i pokušajte neki drugi put.
Nikako ga nemojte kritikovati jer nije uspeo izdržati jednu noć kod prijatelja. Ponekad je za takav poduhvat potrebno puno više vremena i hrabrosti nego što se na prvu ruku čini. Ako vaš mališan uspe da izdrži, pokušajte da ne budete naporni roditelji i svakih pola sata zivkate i proveravate ga. Nazovite jednom kako biste čuli je li sve u redu, ponaša li se lepo, a zatim detetu dajte priliku da vežba samostalnost i uživa u druženju s prijateljem.
Svako uspešno roditeljstvo podrazumeva negovanje autonomije i samostalnosti kod potomstva. Prespavati negde drugde, osim u sopstvenoj kući, zapravo je osvajanje slobode i proširenje sopstvenog iskustva. Deca, koja i u detinjstvu imaju mogućnost da iskuse i porede različite modele življenja i vaspitanja, razvijaju se u zrelije i tolerantnije odrasle osobe.
Kada roditelji imaju više razloga da strahuju, kada puštaju sedmogodišnjaka, ili kada puštaju tinejdžera?
U principu, ako je sa detetom izgrađen odnos uvažavanja i poverenja, onda razloga za strah nema. Uvek ima smisla biti obazriv, razgovarati sa detetom, interesovati se za njegov život, šta ga interesuje i kako provodi vreme. Još je važnije upozoriti dete na opasnosti i rizike kod određenih ponašanja, bez obzira na to da li dete pokazuje tendenciju da ih čini. A najvažnije je da dete zna da je roditelj za njega uvek tu i kad je dobro i kad je loše, i kad se raduje i kad se plaši, i kad je kod svoje kuće, ili u kući nekog drugog…
izvor: Roditelji
Komentari 0