Foto: Flickr
Većina dece je takva, samo što su neka predvidljivo probirljiva (jedu samo određenu vrstu hrane), a druga su selektivno probirljiva (jednog dana se u nečemu „dave“, a drugog dana to neće ni da pomirišu). U tome, kao i u većini primera stereotipnog dečjeg ponašanja, važnu ulogu igra potreba deteta da ima kontrolu nad sobom (Ja sam svoj gospodar, a ne ti). Osim toga, ono što je isprobano i poznato pruža mu sigurnost, za razliku od neprijatnih iznenađenja (kao kada u cerealijama umesto uobičajene banane pronađe borovnice).
Ali postoji još jedan razlog što neki mališani neće da probaju ništa osim hrane blagog ukusa. U pitanju je fiziologija, a ne psihologija: njihove kvržice za ukus previše su osetljive na nove ukuse, naročito na one jake. Zato kada se vaš mališan namršti na brokoli, to je možda zato što mu njegov ukus zaista ne prija. Nove teksture takođe mogu bukvalno da budu teške za gutanje.
Dakle, šta treba da radi roditelj čije je dete probirljivo u jelu?
Da ga stalno pritiska i podstiče da jede raznovrsnu hranu? Ili da prihvati njegov jednolični jelovnik (a ponekad čak ni takav)? Ni jedno ni drugo, već:
Počnite s malim porcijama.
Ponekad je važna količina. Brdo hrane (ma kakva bila) može detetu da pokvari apetit i natera ga da odustane pre nego što počne. Ako mu ponudite malu, lakše ćete ga nagovoriti da proba. U slučaju da počisti s tanjira prvu turu, uvek možete da mu ponudite i drugu.
Uz poznatu hranu servirajte nešto novo.
Naravno, vaše dete jede uobičajenu hranu i to je u redu. Ali to ne znači da ne možete odvojeno da mu ponudite nešto novo i neočekivano (na posebnom tanjiru, tako da se ne pomeša s makaronima): krišku avokada, kašiku paradajz sosa…. Ili premostite jaz između poznatog i nepoznatog – omiljenim sosom prelijte bareni brokoli ili karfiol, ćuftice od mesa ili ribe i slično (poslužite to na posebnom tanjiru kako se ne bi pomešalo sa standardnim jelom).
Pokušajte da jedete svi zajedno.
Okupljanje cele porodice za stolom ima mnogo prednosti, kako dugoročnih tako i kratkoročnih. Ali postoji jedna o kojoj možda niste razmišljali: porodično obedovanje može da podstakne vašeg probirljivog mališana da se osmeli i proba nešto novo (u stilu: Hoću i ja ono što ona jede). Među ostala jela stavite i činiju sa testeninom i povrćem ili tacnu sa lososom i smeđim pirinčem i možda ćete biti iznenađeni kada vaš mališan pruži ruku da se posluži. Ako ne možete zajedno da ručate ili večerate, pravite detetu društvo dok jede zdravu hranu – i ne zaboravite da je podelite s njim.
Zaposlite mlađeg kuvara.
Veća deca vole da pomažu, a studije pokazuju da su klinci koji učestvuju u pripremanju obroka spremniji da probaju plodove svog truda. Počnite tako što ćete probirljivom mališanu u prodavnici dozvoliti da odabere testeninu i druge namirnice, a onda nastavite saradnju u kuhinji – da, u kuhinji. Mada vam instinkt govori da mu tu nije mesto (šporet je suviše vreo, noževi su oštri, a vama je potrebno malo mira dok pripremate obrok), poziv da vam pomogne može da bude pravo rešenje za njegovu probirljivost. Zato mu dozvolite da pospe sir preko testenine, filuje palačinke, stavi borovnice u ovsenu kašu ili promeša salatu. Uloga mlađeg kuvara neće ga možda odmah podstaći da pojede sve što mu ponudite, ali postoje veliki izgledi da će biti mnogo spremniji da proba nešto od onoga u čijem je pripremanju učestvovao.
Nemojte da držite zarobljenika.
Ponekad se mališani ne protive samom obroku, već tome što su zarobljeni (u visokoj stolici, na primer). Pogledajte na 124. strani kako dete može da sedi a da ne bude previše sputano. Ako mu još date i slobodu da jede samostalno, imaćete mnogo bolje rezultate.
Nudite i nudite
Ponudili ste detetu papaju, servirali mu spanać, pokušali s ribom – i ništa. Umorili ste se od nutkanja i spremni ste da odustanete od uvođenja novih namirnica u njegovu ishranu? Malo ste požurili. Studije pokazuju da je ponekad potrebno petnaest pokušaja da bi dete prihvatilo novu hranu. Zato budite strpljivi dok se vaš mališan ne navikne na nove ukuse i teksture. Ako prvi put odbije ponuđenu hranu, pokušavajte i dalje. Nemojte takođe misliti kao mnogi roditelji da vaš mališan, koji obožava pohovanu piletinu i prženice, sigurno neće hteti da jede hranu koja je začinjena, prelivena sosom ili nije bež boje. Ponudite mu da proba salatu od paradajza, da gricne vaš burito ili uzme gutljaj čorbe od sočiva. Ponekad deca koja su zaista probirljiva odluče da probaju potpuno nepoznat ukus (što znači da treba od njega da sklanjate ljute papričice).
Moja cerka od 20 meseci spada u predvodljivo probirljivo dete i ja sam vise ocajna.. ona ovako jede sve lepo za dorucak, veceru.. pite, proje, sve super.. ali rucak nam je stres svaki put. Ona voli supu domacu kad pravim sa knedlama ( s tim sto ja tu ubacim i zelenisa, jer ona sigurno nece da pojede grasak i boraninu ovako).. jaja przimo i sve tako u krug.. krompire voli isto przene i to je.. i ace neto drugo Boze daj.. ono sto me izludjuje je cinjenica da neke stvari nije ni probala a odmah okece glavu.. primer mandarina ona stane i gleda kako ja jedem a kad njoj hocu da dam ona nece.. i ne znam nekad sednem pa placem.. nekad krivim sebe sto joj nisam trpala sve da jede sto mi jedemo kad je bila beba, a ne sce poebno.za nju sam kuvala.. ako imate neki savet please help..
Da NE očajavate i da SE NE OKRIVLJUJETE!
NEMA drugog puta do smirenog, upornog i strpljivoh nuđenja i davanja zdravih obroka…to je dugotrajna bitka, ali morate tako.