Neka ime bude deo igre.
Kao što biste i vi bili u većem iskušenju da poručite melanž od mladog zeleniša s vinegret-sosom nego običnu salatu, i vaše dete će možda biti u većem iskušenju da pojede salatu od jaja ako se ona zove sendvič-salata i ako je ograđena krekerima, hleb s puterom od kikirikija ako se to zove h. i p. k., prženo jaje ako stoji na parčetu tosta i zove se jaje u gnezdu, minijaturnu faširanu šniclu ako je nazovete mesna kiflica.
Pritisak skinite s jelovnika.
Nemojte terati dete da jede na silu i nemojte da ga podmićujete ili ucenjujete. Dozvolite mu da jede onoliko koliko je gladno i da prekine kad oseti da mu je dovoljno. To će mu pomoći da stekne zdrav odnos prema hrani i da kasnije u životu nema problema s telesnom težinom. Uostalom, kada ste poslednji put ubedili svoje dete da uradi nešto što ne želi tako što ste na njega vršili pritisak?
Neka probirač bira.
Sve dok su na stolu samo zdrave varijante obroka, možete dozvoliti svom malom probiraču da sam odabere šta će da jede. Podstaknite ga da proba sve što jedu i ostali, ali nemojte da insistirate. S druge strane, stavite mu na znanje da ono što odabere mora i da pojede. A kada biranje nije moguće u gostima ste i za doručak je pripremljen omlet tu je kraj priče. Recite svom mališanu: Možeš da jedeš omlet s hlebom ili da ustaneš od stola i ideš da se igraš. Uostalom, u životu ne možeš uvek da biraš.
Pustite sporaća da jede polako.
Mnoga deca jedu sporo, naročito kada to počnu da rade samostalno. Svako zrno graška mora pojedinačno da se stavi u usta, a špageti da se uvlače jedan po jedan. Zato ostavite detetu dovoljno vremena da završi obrok, čak i ako to znači da doručak mora da počne deset minuta ranije da biste stigli u vrtić. Ali kada se jelo pretvori u igru (grašak se ubacuje u sok od pomorandže umesto u usta, a špageti vise sa stolice kao rese), odmah prekinite obed. Uklonite sve što detetu može da odvuče pažnju s glavnog zadatka i zato ugasite televizor, a ako ono poželi da donese igračku na sto, recite mu da ona može samo da ga gleda kako jede.
Hranite dete kada je gladno.
Možda nije potrebno reći, ali deca koja nisu gladna u vreme obroka ne jedu dobro. Neki klinci ujutru ustaju mrtvi gladni, spremni da zarone u svoju činiju s cerealijama; drugima je potrebno malo vremena da se rasane i da im se otvori apetit. Neki mogu da čekaju kasni popodnevni ručak, a drugi uveliko izgube apetit dok se porodica okupi oko stola. Pokušajte da utvrdite kada je vaše dete obično gladno u toku dana i onda isplanirajte obroke malo ranije. A kada odredite vreme za obroke, pokušajte da se toga pridržavate. Većini mališana najviše odgovara da obroci budu redovni i predvidivi, što znači da se služe u isto vreme i na istom mestu. Apetit uspešno kvare i užine između obroka ako ih ima previ- še, ako zasite mališana ili se jedu neposredno pre glavnog obroka. Isto važi i za unošenje tečnosti.
Moja cerka od 20 meseci spada u predvodljivo probirljivo dete i ja sam vise ocajna.. ona ovako jede sve lepo za dorucak, veceru.. pite, proje, sve super.. ali rucak nam je stres svaki put. Ona voli supu domacu kad pravim sa knedlama ( s tim sto ja tu ubacim i zelenisa, jer ona sigurno nece da pojede grasak i boraninu ovako).. jaja przimo i sve tako u krug.. krompire voli isto przene i to je.. i ace neto drugo Boze daj.. ono sto me izludjuje je cinjenica da neke stvari nije ni probala a odmah okece glavu.. primer mandarina ona stane i gleda kako ja jedem a kad njoj hocu da dam ona nece.. i ne znam nekad sednem pa placem.. nekad krivim sebe sto joj nisam trpala sve da jede sto mi jedemo kad je bila beba, a ne sce poebno.za nju sam kuvala.. ako imate neki savet please help..
Da NE očajavate i da SE NE OKRIVLJUJETE!
NEMA drugog puta do smirenog, upornog i strpljivoh nuđenja i davanja zdravih obroka…to je dugotrajna bitka, ali morate tako.