Samo zato što neće da sede mirno, ne znači da ne vole da im se čita.
Možda ste nepoverljivi, ali ovo je promenilo sve kod mene. Onda kada sam to shvatila, drugačije sam postupala za vreme čitanja sa dečacima i sve se promenilo. Sada moj skoro trogodišnjak i dete od osamnaest meseci žele da sede u mom krilu za vreme čitanja (nije da moraju) i dozvole mi da odjednom pročitam po nekoliko knjiga.
Uspeh!
Evo kako da čitate deci koja neće da sede mirno
1. Ne terajte ih da sede mirno.
Moji dečaci bi hodali, cupkali ili skakali oko stolice na kojoj sam sedela dok čitam i iako nisu bili mirni, i dalje su slušali. Ne bih im dozvolila da razgovaraju ili viču ili prave lom, ali ne bih ni pokušavala da ih nateram da mi sede pored nogu ili u krilu. Došli bi da pogledaju sliku, nasmejali se, otišli i onda se vratili. Malo me je to nerviralo, ali tako je bilo i oni su uživali u tome.
2. Ometajte ih za vreme čitanja.
Zvuči kao nešto suprotno intuiciji, ali sam otkrila da davanjem nečeg čulnog deci da rade, što je povezano sa temom, često im pomaže da se koncentrišu. Sin od 18 meseci sedeo bi mi u krilu i ja bih cupkala. Da mene neko cupka u krilu i da pokušavam da se koncentrišem na knjigu, verovatno bih povratila, ali ne i moji sinovi! Možete im dati loptu ili da drže igračku koja ne pravi zvuke – ovo će im na neki način pomoći da oslobode misli i obrate pažnju.
3. Postavljajte mnogo pitanja.
Bilo da skaču oko vas ili su nemirni dok su u krilu, pokazujte na stranice knjige i postavljajte pitanja. Starijoj deci postavljajte pitanja o radnji ili likovima kako biste započeli razgovor. Ako deca počnu da veruju u knjigu ili priču, veće su šanse da će obraćati pažnju. Mlađu decu možete da pitate kakve je nešto boje, koji zvuk pravi ili koji im je omiljeni deo stranice. Kod starije dece, nebo je granica.
4. Ne čitajte reč po reč.
Kada su moji dečaci bili mali i kada su zapravo napredovali u tome da obraćaju pažnju, trudila bih se da ne razvlačim priču. Pismenost se unapređuje bilo kakvim čitanjem ili aktivnostima koje se zasnivaju na rečima, tako da je sažimanje stranice ili priče takođe dobro. Ponekad bih čitala dok ne osetim da im je bilo dosta, onda bih tajno preskočila na jednu od poslednjih stranica da zaokružim priču. Ne mogu da kažem da su primetili, ali nam je to dalo šansu da slavimo završetak knjige!
5. Dopustite im da odaberu knjigu.
Volim da pustim svoju decu da odaberu knjigu zato što je mnogo veća šansa da će mi zapravo dopustiti da čitam ako su isprva bili zainteresovani. Moj sin sada hoće da sluša duge knjige o traktorima bez pravljenja velike drame, ali će zapaziti samo nekoliko stranica sestrine knjige Nensi Fensi pre nego što počne da skače oko nas. Što je razumljivo. Kako postaju stariji i počnete redovno da im čitate knjige za stariju decu, zašto da ne obrnete raspored u tome koje dete može da odabere knjigu? I ako stvarno ne uživaju u tome, ne forsirajte ih i ne rizikujte da im ostavite negativan utisak o svemu tome.
6. Nemojte da se iznervirate.
Znam da neke mame ne vole zauzetost i haos. Ako je vreme za čitanje, zamišljamo idealnu situaciju gde svi tiho sede sa rukama u krilu, obraćaju naročitu pažnju i ne ispuštaju ni glasa. To obično nije slučaj sa malom decom, naročito kada imate nekoliko njih kojima istovremeno čitate. Ne dozvolite da čitanje postane dosadno time što ćete se iznervirati. Dani su dugi, ali, posle svega, imajte na umu da će ovo vreme brzo proći!
Na kraju, čitanje je sjajna stvar! Čak i ako se vaši mališani ponašaju nezainteresovano, to ne znači da neće ubrzo postati zainteresovani ako uspete ovo da im provučete. Dok definitivno postoje razvojne i akademske koristi čitanja, to je takođe odlična aktivnost koja vezuje porodicu, tako da nemojte da se brinete ukoliko u početku ne bude išlo. Nastavite i radite zajedno sa svojim detetom kako biste ih upoznali sa velikom radošću dobre knjige.
Izvor: A mother far from home
Komentari 0