Kako da naučite dete da pravilno rasuđuje i donosi dobre odluke

Foto: Pixabay

Rasuđivanje, odnosno valjano rasuđivanje, rađa se iskustvom, i potrebno je saplesti se mnoštvo puta, kako bi nas oguljena kolena naučila kako treba da razmišljamo.

Vaš roditeljski cilj treba da bude da se vaše dete iskustveno nahrani donošenjem odluka, odnosno da ima prilike da aktivno učestvuje u odlukama, pa čak i greškama, kako bi se postarali da se iste ne ponavljaju. Na greške gledajte blagonaklono, jer su istraživanja pokazala da deca koja su u detinjstvu naviknuta na loš tretman i loša osećanja, naviknu na to u toj meri da svesno donose odluke zbog kojih će se osećati loše. Pa kako naučiti dete da pravilno razmišlja?

Vežba, vežba i vežba

Postarajte se da detetu date dovoljno prilika da vežba donošenje odluka i to od malena.

Počnite od najprostijih kao što je izbor šta će obući, pa sve da se te štrafte na majici i cvetići na pantalonama ne slažu.

Dete mora jasno da razume šta može da kontroliše

Uvek naglasite detetu koje odluke može samo da donosi, a gde vi kao roditelj uskačete i šta je u vašim rukama.

Sa mlađom decom:

„Da, naravno da možeš da nosiš kostim Spajdermena, iako si ga nosio svakog dana ove nedelje, ali ćeš morati da se presvučeš za večeru jer smo tada svi sređeni i tako pokazujemo poštovanje. I moraš da opereš zube. Da li želiš to da uradiš sada ili pre nego što izađemo iz kuće?”

Sa adolescentima:

„Možeš da pozoveš prijatelje u petak na večeru, ako želiš, ali od tebe očekujemo da petkom uvek večeras sa porodicom. Ako želiš da izađeš sa prijateljima, to možeš u petak posle večere ili u subotu.”

Razgovarajte o izborima

Mnogi ljudi nikada ne razviju dobro rasuđivanje jer teorija o poznavanju dobrih izbora nije ispraćena praksom.

Pomozite detetu u tom pogledu tako što ćete razgovarati o izborima, prisećati se svojih iskustava ili mu dopustite da bude vaše ogledalo onda kada vi donosite odluku. To će detetu, u mnogome, pomoći.

Prosta teorija nema značaja bez praktične upotrebe. Takođe, otvoren razgovor je više nego bitan u donošenju odluka, te razgovarajte i o osećanjima koja prate svaku od tih odluka.