Puzanje povezuje „žice u mozgu“
Bebe koje puze i same prohodavaju na najbolji mogući način treniraju svoj mozak za buduće, kompleksnije operacije. Njihov neurološki sistem se tako formira kao da uče da čitaju i pišu. Ako ih pustite da sami razvijaju pokrete kroz puzanje, umesto što ih forsirate da što pre prohodaju, to će im pomoći da mnogo brže nauče da čitaju i pišu. To je naučno dokazana činjenica.
Pustite ga da radi samNajbolji način da dete nešto naučite je da budete dobar primer. Pokažite detetu kako pišete slovo, umesto da mu držite ruku i usmeravate je. Vaše dete može da dođe u prvi razred osnovne škole i da ima divan rukopis, ali da bude opterećeno time kako će da piše, umesto kako će da se kreativno izrazi. Razumete?
Verujte svojim instinktima
I dalje paničite da nešto nije u redu? Apsolutno treba da potražite stručnu pomoć, nekog ko je kvalifikovan da proceni. Pedijatri i dečiji psiholozi rade sa hiljadama dece godišnje, pa mogu relativno brzo da vam kažu na šta da obratite pažnju i oko čega (ne)treba da se brinete. Ali…oni ne poznaju vaše dete tako dobro kao vi. Kada birate pedijatra, ako uopšte imate mogućnost izbora, birajte nekog ko neće činiti da se osećate lošim roditeljem i ko ima sličan stil vaspitavanja dece kao i vi. Na kraju krajeva, pedijatar viđa vaše dete na oko 10-15 minuta svakih nekoliko meseci. Vi ih vidite svaki put kada otvorite oči.
Dobar dan! Drago mi je da sam naisća na ovaj tekst, jer se vec mesecima suvise opterecujem napredovanjem svoje bebe.
Devojcica sada ima 10, 5 meseci. Vezbali smo od njenog treceg meseca zbog loseg draznja glave i tortikolisa i propuzala je sa 10 meseci, sada pokusava da ustane ali prvenstveno forsiramo puzanje. Za potrebe izvestaja za komisiju za produzenje porodiljskog bolovanja, poslati smo kod psihologa gde je vrlo uzdrzana psiholog rekla kako je ona na donjoj granici za uzrast! Beba je izuzetno refleksna drustvena i nasmejana, odavno se odaziva na svoje ime. Tapse i sama za sebe ali i sa nama. Ne mase, ne pokazuje na stvari i ljude prstom. Jos uvek ne pokusava da se igra sa igrackama prilagođenim njenom uzrastu onako kako bi trebalo, znaci ne pokusava da stavi kolut na stap, da ubaci manji predmet u neku kutiju…sve igracke baca, lupa jednu o drugu, razgleda u rukama i onda stavi u usta. Mislim da smo dijagnozu psihologa dobili najvise zbig odnosa prema igrackama i jer ne mase jos uvek.
Interesuje me i vase misljenje?
Hvala unapred! Preopterecena mama
NIŠTA, ali baš ništa od ovoga što ste opisali NE ukazuje da Vaša beba ima bilo kakav problem!
Hvala Vam mnogo! Puno mi znaci!