Prilagodite očekivanja
Napadi besa najčešće su posledica činjenice da niste detetu postavili jasne granice.Dakle, ako ste se dogovorili da idete u veliku nabavku u supermarket, unapred se dogovorite da ćete kupiti JEDNU kesicu grisina. JEDNO šta god da je ono što vaše dete voli (zarad opšteg dobra, nadamo se da to JEDNO nikad nije čokolada, niti bombone, pošto bi decu od malena bilo dobro da naučite da je to đubre i da vi to ne jedete, ali bi onda bilo uputno da se toga i vi pridržavate, naravno). Kad se dogovorite oko toga, ne odstupajte od dogovora nikad i ni po koju cenu.
Ali, ovde je važna još jedna stvar. Da biste mogli da se pozovete na „da li se sećaš šta smo se dogovorili“ argument, vi sami morate se UVEK držati dogovora. Jer je to jedini način da dete naučite da reč mora da se drži, da ono što se obeća mora i da se ispuni, po svaku cenu.
Nikada nemojte lagati decu, samo da biste sebi olakšali život u tom konkretnom trenutku. Jer, uvek biste morali bez nelagodnosti da možete da izgovorite „mama te nikad nije slagala, sve što mama obeća, mama i uradi“. Zato što ćete samo tako imati moralno pravo da od deteta očekujete isto.
Kad ima tri godine, to očekivanje ogledaće se u tome što će se u prodavnici zaista kupiti samo ta jedna kesica grisina (ili nijedna ako ste se tako dogovorili), kad bude imao 15, u tome da vas nikad neće slagati za ocenu u školi, bežanje sa časa…
Pa vi vidite šta vam se više isplati. Da red zavodite silom i manipulacijom, koja će vam se kasnije neminovno olupati o glavu, ili strpljenjem i dobrim primerom.
Ako očekujete da dete pojede hranu koju ne voli, zar nije bolje da mu je servirate u tanjiru koji voli? Zar nije bolje da počnete s malim porcijama? Umesto da isterujete svoje u „ješćeš iz tanjira koji ja odredim“ stilu? Šta vas košta da to svaki put bude tanjir koji vaše dete voli?
Ako mislite da se tako odgajaju razmažena deca, grdno se varate. Tako se gaje srećna deca. A srećna deca su deca koja će mnogo, mnogo ređe imati te napade besa kojih se roditelji toliko užasavaju. Zato što deca kojoj se izlazi u susret kad je reč o sitnicama nisu isfrustrirana osećajem da ne mogu da dobiju ništa što požele, i da nemaju pravo izbora čak ni ako je u pitanju banalnost.
Taman dobro dođe ova tema jer je moje jednoipogodišnje zlato pre par dana imalo svoj prvi izliv besa. Doduše, kod kuće ali smo suprug i ja pokušali sve metode od grljenja do ignorisanja a sam bog nam je svedok da smo bili u opasnom iskušenju da primenimo i neke tradicionalne mere vaspitanja. Ipak, kad je sve to prošlo izgledalo je kao da se ništa nije desilo… Dete je počelo da se igra i da nas izaziva smejanjem. Znam da će većina roditelja da izjavi da njihova deca to njima nisu priređivala, ali bih volela da pročitam iskustva onih koji su imali tu čast.