Ako počnu da besne u javnosti – neka besne
Trogodišnjaci vole da se dernjaju. Najčešće u najgorem mogućem trenutku. Recimo, dok čekate u redu na kasi. Šta možete da uradite? Izvinite se ljudima koji su u vašoj neposrednoj blizini, detetu smireno, jasno i glasno recite da to ne donosi nikakve rezultate i da vas obavesti kad prestane da se tako glupo dere.
Možda vam ovo zvuči nerealno, ali naše iskustvo (ograničeno na jedan primerak malog zamorčeta, doduše) kaže da daje rezultate.
Dakle, sve dok vam se dete obraća urlajući, mirno ga pitate da li je prestalo da se tako glupo dere bez razloga. I sve dok vam gnevni trogodišnjak odgovara „NISAM„, jednako mirno ga zamolite da vas obavesti kad prestane da se tako glupo dere bez razloga, pa da onda vidite šta možete da uradite.
Posle drugog pokušaja da istera svoje dranjem (što sve zajedno traje možda tridesetak sekundi), podmladak odustaje, i nadureno ali bez dranja obaveštava vas da je završilo sa ‘gvupim’ dranjem.
U tom trenutku, već imate potpunu kontrolu nad situacijom i nema dalje diskusije. A kontrolu ste uspostavili ledenom doslednošću.
Ne vikanjem, ne raspravljanjem, NE VASPITNOM ĆUŠKOM, ne podmićivanjem. I činjenica da vi imate kontrolu, ujedno vam omogućava da dalje nastavite da završavate ono što treba da završavate, bez – glupog dranja. I bez protesta, ‘vepo i jubazno’, dakle.
Još jedna stvar. Mnogo je veća verovatnoća da klinci imaju ovakve ispade ako su gladni i premoreni. Dakle, planirajte aktivnosti sa decom tako da UVEK budete kod kuće u vreme ručka i u vreme kad obično dremnu popodne. Pozvani ste u goste u vreme kad vaše dete obično spava? Ljubazno se izvinite i recite da ćete doći kasnije. Ako to ne uradite, a dete počne da divlja dok vi pokušavate da pijete kafu s prijateljicom, nije dete krivo – vi ste.
Kad smo već kod toga, to bi uvek trebalo da imate u vidu. U većini slučajeva, neprijatnosti možete da izbegnete tako što ćete se VI ponašati odgovorno. Zato ste roditelji.
I, kao što rekosmo na početku, ‘nemajte straha’, ovo je stvarno – samo faza.
Autor: Zora Ćirković
Taman dobro dođe ova tema jer je moje jednoipogodišnje zlato pre par dana imalo svoj prvi izliv besa. Doduše, kod kuće ali smo suprug i ja pokušali sve metode od grljenja do ignorisanja a sam bog nam je svedok da smo bili u opasnom iskušenju da primenimo i neke tradicionalne mere vaspitanja. Ipak, kad je sve to prošlo izgledalo je kao da se ništa nije desilo… Dete je počelo da se igra i da nas izaziva smejanjem. Znam da će većina roditelja da izjavi da njihova deca to njima nisu priređivala, ali bih volela da pročitam iskustva onih koji su imali tu čast.