Kako da “preživite” napad ljutnje vašeg deteta

Otac odbija da kupi čokoladu i ona počinje da viče, vrišti i da se valja po podu. Otac nudi različita objašnjenja zašto ne može da kupi čokoladu, međutim ona sve više želi čokoladu. Što otac više objašnjava, Maja sve više insistira na onome što želi.

Da li se i vama nekada desila slična situacija sa vašim detetom? Da li i vama tada deluje kao da sve što radite ili kažete samo ga još više ljuti? Ne brinite, postoji par tehnika koje vam mogu pomoći da umirite dete, kao i da ga naučite da ne mora tako da reaguje u nekoj sličnoj situaciji u budućnosti.

Suzdržite se dok napad ljutnje ne prođe

Pobrinite se da dete bude bezbedno i da se ne povredi – ako je potrebno, pomaknite ga ili ga jako zagrlite, tako da ne može ni sebe ni druge da povredi. Ali nemojte pokušavati da zaustavite napad ljutnje, da se objašnjavate ili raspravljate sa detetom.

Važno je da vi ostanete mirni i da pričate mirnim glasom. Ako se vaša sirena upali tokom napada, primenite neku strategiju samoregulacije ili napustite prostoriju da biste ostali smireni i da ne biste popustili.  U ovom situacijama je jako važno da budete vlasnik svog glasa. Možete misliti da ste mirni, međutim glas je taj koji će odati vašu ljutnju. Ako vi na ljutnju reagujete ljutnjom ode mast u propast, što bi se reklo. Ne treba da popustite, jer tako učite dete da može dobiti ono što želi napadom ljutnje. Najvažnija stvar i prvi korak je da ostanete smireni.

Dečija ljutnja nema veze sa vama. To se samo dete ljuti zato što njemu nešto treba, a ne može to da ostvari. Isto tako kada se vidi ljutite, vaša ljutnja nije povezana sa detetom. Povezana je sa nečim što je vama važno, a okidač za to je neko detetovo ponašanje koje pokrene određenu prosuđivačku misao, pa otuda ljutnja u vašoj glavi. Zato je važno da se bavite pecanjem prosuđivačkih misli, to je mnogo delotvornije za vas, od pecanja na čijem mamcu će biti gliste.

Koristite tehniku kako biste se zajedno smirili

Kad najstrašniji deo napada prođe, primenite neku strategiju samoregulacije zajedno sa detetom. Duboko udahnite. Time umirujete emocionalni deo mozga, jer ga hranite kiseonikom i omogućavate da se stavi u funkciju deo mozga odgovoran za racionalno donošenje odluka, razmišljanje i učenje. Ako ima mogućnosti, udarajte jastučićima u zid, naravno vodeći računa o tome da to bude bezbedno. Idite zajedno u šetnju ili se krećite, skačite ili trčite. Zagrlite se. Radite sve što je potrebno da bi se vaše sirene za stres totalno isključile. Ovo je dobar trenutak da se dete uveri u to da ga volite bezuslovno, da ne podržavate neko njegovo ponašanje, ali da ljubav prema njemu kao osobi je uvek prisutna.

Pričajte o osećanjima i potrebama

Kada ste oboje smireni:

• Pomozite detetu da opiše kako se osećalo. Možete koristiti aktivno slušanje ili neki kreativan način izražavanja. Možete pitati dete: Meni se čini da si bio baš  ljut. Je li tako? Takođe, ga možete pustiti da nacrta kako ljutnja izgleda (boja, oblik) ili da to pokaže pokretom tela.

• Pokušajte da razumete izvor ljutnje tako što ćete povezati detetova osećanja sa potrebama. Na primer pitajte ga: Da li si ljuta zbog toga što voliš čokoladu i voleo bi da imaš slobodu da uvek jedeš čokoladu kada god ti se jede? Mlađoj deci ponudite moguće razloge (npr. da li je to bilo zbog toga ili toga?). Starijoj deci postavite pitanja i pustite ih da vam sami objasne izvor ljutnje (npr. zbog čega je tako bilo?). Kada razumete zašto dete nešto traži, to deluje lekovito, ljutnja se odmah stišava. Kada ne osuđujete, kritikujete, analizarate ljutnju koja je preplavila dete, ona se stišava.

• Pomoću ja-poruka, objasnite detetu kako se vi osećate, koje su vaše potrebe i zašto vam njegovo ponašanje nije prihvatljivo.  Na primer: Kad se tako ponašaš u marketu zbunjena sam, meni je važno da razumeš ovo što ti govorim. Vidim da želiš čokoladu i ja bih volela da ti je kupim. Međutim, nemam sada dovoljno novca za nju, jer nismo planirali kupovinu čokolade. Ili: Želim da razvijaš zdrave navike u ishrani i imam potrebu da štedim novac. Druge osobe u prodavnici imaju potrebu da završe svoje obaveze u miru i tišini. Sledeći put kada budeš želeo nešto, ti mi to kaži, pa ćemo naći rešenje koje odgovara i tebi i meni.

Oraspoložite dete

Radite nešto što će vas oboje oraspoložiti (npr. šalite se, igrajte nešto). Nakon teškog trenutka, prijatno vreme provedeno zajedno je lep način da učvrstite vaš odnos.

Primenite tehnike za prevenciju

Deca su posebno sklona ljutnji onda kada im nisu ispunjene osnovne potrebe. Kada god je to moguće, izbegavajte da namećete nešto ili vodite vaše dete negde ako je pospano, gladno ili mrzovoljno. Takođe, kad osetite da dete postaje nervozno, možete mu pomoći da izražava osećanja i potrebe na konstruktivan način (aktivno slušanje, ja-poruke), da se smiri (primenite strategije samoregulacije), i/ili da mu stavite do znanja da je došlo do granica vaše izdržljivosti (npr. kad se koristi reč gotovo u porodici znači da je neko na ivici da poludi). Roditelji koji učestvuju u programu “Podrška, ne perfekcija” takođe imaju priliku da nauče i neke druge tehnike za prevenciju (npr. pozitivna pažnja, rutine, nuđenje izbora, kontrolisanje okruženja, princip zamena).

Kada bismo primenili navedene tehnike na situaciju sa početka, Majin otac bi trebalo da reaguje na sledeći način:

Prva stvar o kojoj Majin otac treba da promisli je da se zapita koje su Majine potrebe nezadovoljene u ovom trenutku.

Da li je možda gladna ili umorna, možda ne zna kako da se oslobodi svojih osećanja ili ne ume da kaže šta želi u datoj situaciji?

Sledeće pitanje je šta dete može, a šta ne može da razume u toj situaciji.

Na primer, Maja ne može da razume da roditelj nema novca da joj kupi nešto, ne razume da je njenom ocu neprijatno da ona ima napad ljutnje na javnom mestu.

I na kraju pitanje za roditelje je da li sa postupcima koje najčešće primenjujete u ovakvim  ili sličnim situacijama ostvarujete dugoročne ciljeve za svoje dete.

Ako želite dugoročno kao roditelj npr. da naučite dete kako da izrazi i kontroliše osećanje ljutnje i  da ga naučite da ne može da dobije sve što poželi, da li će dete to naučiti ako vičete na njega, udarate ga i pretite mu.

Zato je važno da sada ponovo pročitate preporuke kako možete reagovati kada se desi napad ljutnje i kod vas i kod vaše dece. Ali, ne zaboravite da je sasvim u redu da nekada i vi reagujete dok ste ljuti. Niko nije savršen!

Autor: Smiljana Grujić, programski menadžer Fondacije Novak Đoković, psiholog i psihoterapeut. U fokusu interesovanja su joj saosećajna komunikacija  i upravljanje emocijama. Smiljana vodi projekat, Podrška, ne perfekcija koji pruža podršku roditeljima dece od 0-6 godina.