.
1. Značajno pojednostavite način obraćanja detetu u vidu jednostavnih i jasnih naloga.
2. Uspostavite direktan kontakt očima sa detetom dok mu se obraćate.
3. Dodatno skrenite pažnju deteta uz pomoć usmerenog govora pri obraćanju (možete imati mikrofon-igračku), kako biste još više podstakli dete da se oglašava. Kada čuje svoj glas brže će steći tzv. slušnu povratnu spregu i doći će do bržeg dozrevanja govornih centara u moždanoj kori.
4. Govorite veselim tonom, a možete i pevušiti. Ostvarite pozitan emotivni odnos i ne zaboravite da je temelj svake dobre stimulacije dečja zainteresovanost.
5. Pevajte detetu poznate pesme, i posle izvesnog broja ponavljanja pesmice, na kraju preskočitie poslednju reč ili frazu i sačekajte. Dete će najverovatnije predvideti kraj i izgovoriti traženu reč ili frazu. Kada igrate neku igru u kojoj koristite iste reči, naglašavajte poslednju reč, tako da dete zna da je ona važna, na primer: „Eci, peci, PEC”, ili „Prirema, pozor, SAD!” ili „Tri, četiri, SAD!”. Posle nekog perioda, ponovite igru i onda izostavite poslednju reč, kako bi dete moglo da dovrši izgovaranje.
6. Poželjno je da govor upućen detetu bude propraćen vizuelnom podrškom – pokretom, pokazivanjem slike ili predmeta. U početku koristite pokret – gestove, da podržite to što govorite (pokažete rukom na određeni predmet koji imenujete u toku igre). Deci sa jezičkom nezrelošću, još je potrebniji vizuelni uz verbalni podstrek. To obilato koristite u smislu integracije vizuelnih, auditivnih i kinestetičkih stimulusa.
7. Kada pokazujete neku sliku, npr. životinje, propratite načinom na koji se životinje oglašavaju: „mau!“, „av, av!“ ili „brrrm, brrrm!“ ukoliko pokazujete sliku automobila.
8. Češće ponavljajte iste slike, pokazujući te predmete u 3D koji su na slikama i potkrepite istim načinom izgovaranja, kako bi se dete naviklo na ovu rutinu, a zatim izostavite reč i vidite da li će je dete ponoviti uz prezentovanje date slike.
9. Kako bi se znanje prenelo i na ostale životne situacije (generalizovalo) iskoristite svaku priliku da imenujete stvari koje dete koristi, a ima veze sa prethodno prezentovanim slikama (imenica, glagola, prideva, predloga…). Čestim ponavljanjem reči ili fraza „ugradićete“ ih u dnevnu rutinu sve dok dete ne počne da shvata ono što ponavlja i tome dâ značenje.
10. Ukoliko dete koristi više pojedinačnih reči, pokušajte da ih obogatite tako što ćete više koristiti prideve: „velika lopta“, „žuta kocka“, „prljave ruke“. Takođe, možete postavljanjem pitanja dodati glagole: „Šta radi bata, seka?“ Na taj način nastaju prve prave rečenice: „Pije mleko“, „Jede keks“…
Tanja Lukovac, logoped, saradnik „Škole roditeljstva Nada Lazic“
Sve o Škola roditeljstva Nada Lazić saznajte OVDE.
Izvor: Prva
Komentari 0