Foto: Canva
Za osnovce i srednjoškolce to podrazumeva nastavu preko TV programa i Internet platforme, kao i stalnu komunikaciju sa njihovim nastavnicima u vezi sa slanjem domaćih zadataka na osnovu kojih će se, pretpostavljamo, formirati i ocene. Studenti gradivo obrađuju putem online predavanja i prezentacija. S obzirom na to da je struktura rada drugačija nego u učionici i da nema direktne interakcije i povratnih informacija, potrebno je da i deca i roditelji daju svoj doprinos i trud kako bi ovakav način učenja imao razultate.
U nastavku teksta pročitajte nekoliko saveta koje možete primeniti kako bi učenje od kuće bilo što efikasnije. Imajući u vidu to da su studenti već samostalni u procesu učenja, saveti će se više odnositi na decu osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, ali biće i nekoliko univerzalnih, korisnih za sve uzraste.
Dnevna rutina. Ovo je prvo i najosnovnije pravilo. Motivišite dete da, kada su u pitanju obaveze, što vernije održava dnevnu rutinu koja je postojala i pre zatvaranja škola – da ustaje u odredjeno vreme, uči kao da ima redovnu nastavu, odlazi na spavanje kao da sutra ustaje za školu. Kada postoje rutina i radna navika, učenje postaje automatizovani proces. Održavanje rutine i dnevne strukture svima će nam pomoći da, kada se budemo vraćali u redovni životni tok, to ne bude novi stres jer smo se previše ulenjili. Ukoliko radite od kuće, bilo bi dobro, ukoliko je moguće, da svoje obaveze, ili makar deo njih, uskladite sa obavezama vašeg deteta – da vi radite u vreme kada ono uči, i da to zapravo bude porodična rutina.
Planiranje aktivnosti. Ukoliko detetu ne polazi za rukom da održi disciplinu, predložite mu da pravi plan svojih aktivnosti. Plan se pravi kroz tabelu koja treba da sadrži 3 kolone: vreme, aktivnost i postignuće – u koje vreme se obavlja koja aktivnost i koliko od predviđenog je postignuto na skali od 1 do 5. Primer jednog plana aktivnosti za dete viših razreda osnovne škole okvirno izgleda ovako:
| Vreme | Aktivnost | Postignuće |
|---|---|---|
| 7.15-8.00 | – ustajanje, higijena | |
| 8.00-9.00 | – doručak, priprema za časove | |
| 9.00-9.30 | – čas iz srpskog | |
| 9.30-10.00 | – čas iz matematike | |
| 10.00-10.30 | – čas iz istorije | |
| 10.30-11.30 | – pauza, kontakt sa drugarima i nastavnicima u vezi sa domaćim zadacima, užina | |
| 11.30-12.00 | – domaći iz srpskog | |
| 12.00-12.10 | – pauza | |
| 12.10-12.40 | – domaći iz matematike | |
| 12.40-12.50 | – pauza | |
| 12.50-13.20 | – doći iz istorije | |
| 13.20-13.30 | – pauza | |
| 13.30-14.00 | – domaći iz fizike | |
| 14.00-14.10 | – pauza | |
| 14.10-14.40 | – domaći iz engleskog | |
| 14.40.-15.30 | – ručak, slobodno vreme | |
| 15.30-16.00 | – domaći iz geografije | |
| 16.00-17.00 | – fizička aktivnost (vežbe u kući ili dvorištu) | |
| 17.00-18.00 | – sređivanje sobe i pomoć mami oko kućnih poslova | |
| 18.00-19.00 | – video pozivi sa drugarima | |
| 19.00-21.30 | – večera i porodične aktivnosti | |
| 21.30-22.30 | – igranje igrica | |
| 22.30-23.00 | – priprema za spavanje, ocenjivanje današnjih postignuća i pisanje plana za sutra | |
| 23.00 | – odlazak na spavanje |
Na kraju dana, u trećoj koloni ,,postignuće’’ potrebno je upisati u kojoj meri je predviđena aktivnost ostvarena, na skali od 1 do 5. Tamo gde su ocene 1 i 2, istu aktivnost preneti u sledeći dan, ali uz pravilo da nemamo mogućnost da istu aktivnost još jednom prenesemo u naredni dan. Kako bi prikaz bio slikovitiji, možete detetu predložiti i da skine neku aplikaciju za pravljenje dnevnog rasporeda na svom telefonu.
Ovo je univerzalna tehnika za sve uzraste. Dobro će doći i studentima kojima ne polazi za rukom da se organizuju i koji stalno odlažu obaveze, kao i odraslima koji sada rade od kuće. Kada ovako napravimo plan, on nas prosto tera da budemo odgovorni, da ispunjavamo predviđeno, da damo sebi lepe ocene na kraju dana (pa i da se nagradimo nečim na kraju uspešne nedelje). Svakako deluje motivišuće i kada vidimo koliko slobodnog vremena zapravo imamo na raspolaganju ako preskočimo ,,razvlačenje’’.
Komentari 0