Za sve što nije jasno konsultujte nastavnika. To je vaše pravo, isto kao i kada ste u učionici. Nastavnik sada nema kontakt ,,oči u oči’’ sa svojim učenicima, tako da nije realno ni očekivati da će sam prepoznati šta nekome ,,škripi’’ – jedini način je, dakle, otvorena komunikacija. Kada je dete mlađeg uzrasta, u redu je da roditelj pita za sve nejasnoće, a deci starijih razreda osnovne škole, kao i srednjoškolcima treba omogućiti da imaju direktan kontakt sa nastavnikom i da se ne ustručavaju da postave pitanja. Zašto je to važno? To će im omogućiti da razvijaju osećaj kontrole nad situacijom, što je važna životna veština. Na taj način će, zapravo, učiti da samostalno upravljaju problemima, kao i to da nećete vi uvek biti tu da rešite problem umesto njih.
Ukoliko vam vreme i obaveze dozvoljavaju budite uz vaše dete dok prati nastavu na TV-u. Ovo je, pre svega, savet roditeljima dece mlađeg školskog uzrasta. Kroz praksu smo primetili da deca imaju zamerku da ne stižu sve da zapišu. To je i razumljivo, s obzirom na to da časovi traju kraće nego inače, kako bi bilo prostora za sve razrede. Bilo bi dobro da i vi zajedno sa vašim detetom zapisujete ono što je potrebno pa nakon časova dajte mu da prepiše od vas ono što ono nije stiglo da zapiše. Ali nikako nemojte samo vi da pišete, dok se dete igra i ne prati, već oboje, kao da ste drugari iz klupe.
Preslišavanje. Trudite se da odvojite određeno vreme za preslišavanje. Najbolje je da to bude predstavljeno kao aktivnost kroz koju dete uči vas onome što je ono naučilo. Sa manjom decom igrajte se tako da ono bude učitelj/učiteljica a vi učenici. Deci viših razreda osnovne škole, kao i srednjoškolcima možete praviti i mini testove za proveru znanja. Tako ćete, s jedne strane, biti sigurni da dete zaista prati nastavu, a, s druge, njegovo znanje će se učvrstiti.
Pomozite detetu da postavi ciljeve. Ciljevi mogu biti kratkoročni i dugoročni. Trenutno je većina dece usmerena na dugoročni cilj – kako će završiti ovu školsku godinu. Stoga je, kao korak ka tome, bitno da dete osvesti zašto je važno da kontinuirano i redovno uči. Pomozite mu da shvati kako bi se propušteno gradivo dalje odrazilo na njegov uspeh, na prijemni ispit ili upis fakulteta i izbor zanimanja, i koje su sve dobiti od redovnog praćenja gradiva. Možete mu predložiti i da za svaki predmet napiše koju ocenu želi da ima na kraju školske godine (nek ciljevi budu realni!) i da to zalepi na vidljivo mesto kao podsetnik, a dodatno za svaki predmet da napiše i koji su koraci do tog cilja. Ovo je takođe tehnika koju mogu primeniti i studenti koji su skloni prokrastinaciji.
Govorite da imate pozitivan stav o učenju od kuće. Na taj način ćete ohrabrivati dete da i samo ima što manji otpor prema trenutnim uslovima u kojima se odvija obrazovanje. U suprotnom, ukoliko budete kritikovali ovaj način rada, kao i nastavnike koji su se odvažili da stanu pred kamere, nemojte očekivati da će dete biti naročito motivisano.
Savet nastavnicima. Budite pragmatični – pokušajte da domaće zadatke svedete na ono što je osnovno i neophodno za dalje obrazovanje. I sama deca su u strahu, i upijaju emocije nas odraslih. U ovim okolnostima, školske obaveze ne treba da budu prezahtevne i izvor dodatnog stresa. Trudite se i između sebe da se uskladite – da ne dajete svi istovremeno puno domaćih zadataka, posebno iz iste grupe predmeta. Imajte na umu da je i deci, isto kao i odraslima, za očuvanje psihičkog zdravlja neophodno i slobodno vreme. Svi smo u istoj situaciji i svima nam je potrebno da kroz nju prođemo što bezbolnije.
Mr Andjela Zlatković
specijalni pedagog i KBT savetnik
Komentari 0