Foto: Flickr
Dok je za jednu osobu čaša do pola puna, za neku drugu je do pola prazna. To je već poznato pitanje, koje su utvrdili psiholozi, na osnovu čega mogu da provere da li ste optimista ili pesimista. Reč je o karakteristikama koje u velikoj meri određuju ponašanje u svakodnevnom životu, kako kod odraslih, tako i kod dece.
Naime, optimizam je važan jer doprinosi da se mališani osećaju bolje fizički i psihički, a da li će se to i desiti zavisi od roditelja. Istraživanja pokazuju da će način na koji tate i mame sagledavaju stvari -optimistički ili pesimistički – na kraju postati i način na koji dete vidi svet.
Istraživanja pokazuju da roditelji koji deci posvećuju pažnju, štite ih od loših informacija i prizora u najranijem dobu, čitaju im bajke, izvode često u prirodu i podstiču da se druže sa životinjama, usmeravaju karakter mališana u pravcu optimizma. Isto tako, suprotno ponašanje roditelja, može od veselog detata da napravi melanholika, i kasnije osobu sklonu depresijama, histerijama, psihozama i neurozama.
Šta je optimizam?
Optimizam je praktična veština, koja deci može da pomogne da prebrode mnoge životne izazove. To je pozitivno osećanje o budućnosti i vera da će sve biti dobro. Optimisti vide probleme kao trenutnu situaciju i ne preuveličavaju ih. Pozitivno razmišljanje deci pomaže da žive u blagostanju, da imaju dobre odnose sa drugim ljudima, ali i bolje ocene. Optimisti će pre uložiti trud i time uvećati svoje šanse za postizanje uspeha. Najbolje od svega je što se optimizam uči i popravlja vežbanjem.
Na kraju krajeva, optimizam je verovanje da dobro uvek pobeđuje zlo.
Zanimljiv primer je kanadski astronaut Kris Hedfild, koji je u svemiru proveo 166 dana. Trenutno preko interneta šalje pozitivne poruke i širi optimizam. Nedavno je izrazio svoje mišljenje o situaciji u svetu putem videa koji je postavio na Youtube, par dana uoči početka ove godine:
http://www.youtube.com/watch?v=HPa4tzI4dYU
U svojoj novogodišnjoj poruci, Hedfild, u želji da propagira optimizam među ljudima, rekao je:
Naš svet nije tako loš kao što nam se često čini. Lako je gledati u budućnost i jadikovati zbog dugačkog puta koji je pred nama. Ipak, ponekad je korisno da zastanemo i razmislimo o tome koliko smo već daleko odmakli. Naš svet je zapravo bolji nego što često tvrdimo da jeste.
Roditelji imaju jedan od najtežih zadataka na svetu i svaki dan se suočavaju sa raznoraznim problemima (bilo da su u pitanju deca, profesionalna karijera, društvo u kojem žive, ekonomski problemi, odnosi sa drugim ljudima, itd.). Međutim, važno je da se protiv svih prepreka i problema bore sa osmehom, puni optimizma i nade u pozitivan ishod, umesto da padaju u očaj.
Zašto je dobro biti optimista
Istraživanja pokazuju da osobe koje imaju više samopouzdanja, koje više veruju u uspeh, imaju i veću šansu da taj uspeh ostvare. Ostale prednosti pozitivnog razmišljanja obuhvataju:
- Duži životni vek
- Niža stopa depresije
- Niži nivo stresa
- Bolji imunitet i veća otpornost na prehlade
- Veće fizičko i psihičko blagostanje
- Manji rizik od fatalnog ishoda kod osoba koje boluju od kardiovaskularnih bolesti
- Sposobnost čoveka da se lakše i brže izbori sa problemima i stresnim situacijama
Zar optimizam, sa svim ovim prednostima, nije nešto što biste želeli da prenesete svojoj deci?
Kako da pomognete svom detetu da pozitivno razmišlja
Svi znamo da deca kao sunđer upijaju sve što ih okružuje, uključujući stvari koje oblikuju njihovo ponašanje i kako njihovi roditelji na to reaguju. Način na koji roditelji razgovaraju ili reaguju na različite situacije često postaje unutrašnji glas deteta.
Evo nekoliko saveta kako da pomognete i podstaknete svog mališana da pozitivno razmišlja:
- Obratite pažnju na način na koji vaše dete razmišlja: Kako ono reaguje kada se nešto loše desi?
- Razgovarajte sa mališanima o optimizmu: Ukoliko se vaše dete pribojava da će nešto loše da se dogodi, razgovarajte sa njim o tome. Pokažite im da u svemu lošem ima i nečeg dobrog, odnosno da posle svake kiše mora da se pojavi duga. Objasnite im da stvari mogu da se promene. Takođe, pričajte im o svojim iskustvima i kako ste, uz pozitivno razmišljanje, uspeli da se izborite sa određenim problemima.
- Učite ih da budu optimisti: Loše stvari će se neizbežno desiti. Ipak, način na koji na njih reagujemo određuje koliki smo optimisti. Pomozite detetu da shvati da može da preokrene lošu situaciju. Predložite mu kako bi to umelo da izvede.
- Budite im pozitivan uzor: Vaše dete se ugleda na vas, zato ukoliko ne zračite optimizmom, mališani će to da primete. Pronađite pozitivan ugao u lošoj situaciji i pretvorite negativno razmišljanje u pozitivno.
Svi mi ponekad razmišljamo negativno; mislimo da je sve crno i da nikako ne može da bude bolje. Ipak, prisetimo se šta je Hedfild rekao u svojoj poruci: “Naš svet je bolji nego što često tvrdimo da jeste.”Pokušajte da stvari sagledate pozitivno, sa vedrije strane i budite zahvalni na tome što imate.Razmišljajte optimistično zbog dobrobiti svoje dece.
Novak Đoković Fondacija
Komentari 0