Bebe u stomaku reaguju na muziku
Sa puštanjem muzike i čitanjem priča može se početi već od 17. nedelje trudnoće. Plod živi u vrlo podsticajnoj sredini punoj zvukova, vibracija i pokreta. Pre svega tu su zvukovi koji dolaze iz tela majke: rad srca, vazduh koji prolazi kroz pluća, rad creva… Mnoge studije pokazuju da i glasovi iz spoljne sredine dospevaju do majčine utrobe: intonacija, naglasak, ritam i melodija dopiru do fetusa bez izobličenja. Po rođenju, pre nego što progovore, deca komuniciraju, pored osmeha i mimike, i ritmom. Iako beba ne zna šta joj majka govori, na osnovu ritma i intonacije može da razume šta joj ona poručuje.
Muzika i pamćenje
U prvim mesecima nakon rođenja deca su osetljiva na muziku i imaju sposobnost da je upamte i povežu s razvojem neke veštine. Beba, recimo, može da se seti naučenog pokreta ukoliko se pušta ista muzika koja je svirala tokom učenja.
Stoga je veoma važno otkriće da upravo muzika može biti signal za podsećanje.
Muzika i mozak
Muzika se obrađuje u svim oblastima mozga i stimuliše oblasti koje ne mogu biti dostupne preko drugih modaliteta. Istraživanja su pokazala da deca koja slušaju muziku dok uče lakše pamte, zadržavaju i reprodukuju sadržaje od one dece koja uče u tišini.
Muzika i govor
Dete upoznaje govor putem prvih utisaka koje mu odrasli pružaju uspavankom, pesmom, njihanjem u ritmu muzike, muzikom. Učeći ritmičke pesmice, koristeći ritmičke instrumente i igrajući muzičke igre, deca uče sklopove koje
formiraju zvukovi i ritam, lakše prepoznaju samoglasnike i dele reči na slogove (što kasnije može biti od velikog značaja prilikom osposobljavanja za čitanje). Ukoliko se detetu redovno omogućava da sluša muziku, imaće
sposobnost da ranije i lakše razvije i složenije jezičke strukture.
Muzika i matematika
Pomoću muzike lakše se uči matematika. Kada deca uče ritam, ona u isto vreme uče deljenje, razlomke i proporcije. Ovo su rezultati istraživanja sprovedenih na Kalifornijskom univerzitetu Irvin, koja su imala za cilj da prouče odlike razvoja sedmogodišnjaka. Neuromuzikolozi su došli do otkrića da muzika trenira mozak za više nivoe razmišljanja. Prema pomenutom istraživanju, muzika takođe podstiče razvoj vremensko-prostornog rezonovanja, koje se koristi prilikom učenja viših oblika matematike i nauke.
Muzika i osećanja
Muzikom dete lakše izražava emocije i uz muziku razvija samopouzdanje. Muzika je u stanju da prenese kompleksnost emocija i da posebno stidljivom ili uplašenom detetu pomogne da se izrazi.
Muzika i druženje
Muzika podstiče druželjubivost i razvoj socijalnih veština kod dece. Pomoću pesme i igre dete se lakše uklapa u zajednicu i razvija osećaj kolektivnog duha, razvija viši nivo socijalne kohezije i lakše razume sebe i druge. Muzika doprinosi stvaranju prijatne vaspitne sredine za igru i rad.
Opušteno, raspoloženo dete s radošću prima podsticaje iz takve sredine.
Učestvovanje u zajedničkim muzičkim aktivnostima ima psihološko značenje za svu decu:
• razvija osećanje pripadnosti;
• smanjuje osećanje usamljenosti;
• podstiče samopoštovanje i poverenje u sopstvene mogućnosti.
Bitno je da muzikom podstičemo dete da na svoj način učestvuje u igri i učenju zato što time postaje aktivni učesnik sopstvenog razvoja.
Značaj muzike u životu deteta sa smetnjama u razvoju
• Muzika ima blagotvorno i terapijsko dejstvo i vrlo je korisna za decu s fizičkim, socijalnim, emotivnim i kognitivnim smetnjama.
• Ona može da poboljša pažnju, raspoloženje, mentalnu stabilnost i komunikaciju.
• Iskazivanje deteta putem muzičkih aktivnosti vodi ka uspostavljanju psihičke ravnoteže koja je jedan od značajnih uslova za dalji razvoj i napredovanje.
• Muzika pomaže detetu da se izrazi kad su mu drugi načini nedostupni.
• Muzika je sredstvo relaksacije, ali i način buđenja energije.
• Muzika je jedna od aktivnosti koje svu decu stavljaju u ravnopravan položaj.
• Ne ističe razvojne manjkavosti i probleme.
• Muzika može da pomogne deci sa smetnjama da postignu svoje razvojne ciljeve dok neguju svoj duh i samopouzdanje.
Komentari 0